Pretraga             
 
 

Šta je miopija (kratkovidost)?

Kratkovidost, ili miopija (myopia) je stanje kod koga svetlost pada u fokus ispred mrežnjače umesto na nju, zbog čega pacijenti škilje kako bi dobili oštru sliku predmeta.

Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno, a na blizu vide relativno dobro. Simptom kratkovidosti je nemogućnost jasnog gledanja udaljenih predmeta.

Tri su uzroka koja mogu da budu u osnovi kratkovidosti. Promene na rožnjači, promene na očnom sočivu i dužina očne jabučice.

Rožnjača, providni, prednji deo oka, prelama 70-80% zrakova koji ulaze u oko. Očno sočivo prelama 20-30% zrakova.

Dužina očne jabučice takodje je važna za fokusiranje. Ako je oko predugačko, fokus pada ispred mražnjače i nastaje kratkovidost. Obrnut je slučaj kod dalekovidosti.

Prema veličini dioptrije, kratkovidost se može podeliti na malu : do -3 dpt (dioptrije), srednju: od -3.25 do -8 dpt, veliku od -8.25 pa naviše

Može se takođe podelliti prema uzroku na : prelomnu - pri jačoj zakrivljenosti rožnice, osnu - kada je dužina očne jabučice veća od 24 mm, ndeksna - kod prejakog prelamanja očnog sočiva.

Benigna kratkovidost se još naziva i školska, a javlja se obično od 6-15 godina, ne prelazi -8 dpt i nema komplikacija na oku. Korelira se najslabijim staklima koja daju dobar centralni vid. Prejaka korekcija može dovesti do prelaska u dalekovidost.

Maligna kratkovidost je ređa pojava. Dioptrija se povećava uz naglu, ili postepenu pojavu degenerativnih promena na oku. U ovom slučaju, važna je prevencija: izabrati odgovarajuće zanimanje kod kojeg se vid ne zamara, ishrana bogata vitaminima i boravak na svežem vazduhu. Degenerativne promene rešavaju se laserom.

Kako se manifestuje kratkovidost?

  • pacijenti ne mogu jasno da vide predmete koji se nalaze daleko
  • bliže predmete, pacijenti vide relativno jasno
  • često se može javiti glavobolja
  • pacijenti škilje kako bidobili što jasniju sliku predmeta

Kako se postavlja dijagnoza kratkovidosti?

Za određivanje stepena kratkovidnosti koristi se niz ispitivanja: sijaskopija, fotoskijaskopija, ispitivanje vidne oštrine radi utvrđivanja najprikladnije dioptrije.

Kako se leči kratkovidost?

Kratkovidost se leči nošenjem naočara, kontaktnih sočiva, ili hirurškom intervencijom. Što je veća dioptrija, stanje je teže za lečenje. Refrakcioni hirurški zahvat može u potpunosti da ukloni problem, ili da ga smanjiti. Najčešći postupci sprovode se pomoću lasera.

Postupak keratektomije je lasersko odstranjivanje sloja tkiva rožnjače čime se omogućava fokusiranje bliže mrežnjači.

LASIK (laser assisted in situ keratomileusis) je najčešći laserski zahvat u kojem se izreže mali režanj tkiva koji se istanji i nakon toga se vraća na svoje mesto.

LASEK (laser subepithelial keratomileusis) je relativno nova refrakciona hirurška tehnika koja koristi dublji režanj' i zbog toga se vid brže oporavlja, manja je bol nakon operacije, manja je zamagljenost vida. Ova je metoda je preporučljiva i osobama čiji posao nosi veći rizik od povrede oka.

Ortokeratologija je postupak nošenja posebnih sočiva koja preoblikuju rožnjaču i ispravljaju kratkovidost. Zavisno od težine stanja, nekada se mogu nositi samo noću. Ortokeratologija je vrlo kontroverzna metoda medju očnim lekarima.

Novija metoda rešavanja blage miopije je umetanje plastičnog prstena u rožnjaču koji takođe menja njen oblik. Prednost prstena je što se može odstraniti ukoliko se pojave problemi, ili prilagoditi ako se promeni dioptrija.

Osobe s dioptrijom većom od -6 imaju veći rizik od nastanka povišenog očnog pritiska (glaukom) i odlepljivanja mrežnjače, pa je potrebna redovna kontrola svake godine.