Nadzor trudnice i ploda

Odnos zajednice prema zdravlju žene menjao se od potpunog negiranja potrebe za pomod ženama, pa i trudnicama, pravdajud to primitiv­nim razlozima, do savremenog, iscrpnog i huma­nog stava. Manipulišud i minimizirajući potrebe žena u gotovo ropskom odnosu, ispaštajua u siro­maštvu i bedi “Evine grehe”, mnoge žene su tokom vekova, ali nažalost i u bliskoj prošlosti, začele, rodile i odnegovale potomstvo ljudskom rodu. Savremene zdravstvene službe svuda u svetu vode iscrpnu borbu za smanjenje oboljevanja i smrtno­sti žena, posebno trudnica, novorođenčadi i đece.

Prekoncepcijski program

Aktuelno shvatanje nadzora trudnice i ploda podrazumeva tzv. prekoncepdjski program, koji, nažalost, veliki broj nerazvijenih zemalja' i zemalja u razvoju ne mogu da obezbede. Prekoncepdjski program se odnosi na pripremu žene za trudnoću i obuhvata: uzimanje anamneze, pregled, laborato­rijske analize, otkrivanje riziko faktora, izbor kon- traceptivnog sredstva, zaštitu od zaraznih bolesti i informisanje padjentkinje o značajnim podacima koji su u vezi sa budućom trudnoćom. Tada se može korigovati tdesna težina, kontrolisati različite hronične bolesti, izvršiti popravka zuba. U to vreme medikamentozna terapija se prilagođava željama za potomstvom, a posebno se obraća pažnja na teratogene i štetne efekte lekova, pušenja i profesionalne ekspozidje toksinima. U cilju pre- vendje defekata neuralne tube 4 neddje pre kon- cepdje, žena svakodnevno uzima folnu kiselinu. U prekoncepdjskom programu veoma se insistira na rešavanju egzistencijalnih problema, uključujud prepoznavanje nasilja u porodici.

Prvi pregled u trudnoći

Prvi pregled u trudnoći treba obaviti u save- tovalištu za trudnice najkasnije do 8. gestadjske neddje. U to vreme sa sigurnošću se dijagnosti- kuje trudnoća i procenjuje njen razvoj.

Uzimaju se detaljni podaci (anamneza) i određuje veličina trudnoće i verovatni termin porođaja (VTP) prema Negdovom pravilu. Za trudnicu sa urednim menstrualnim ciklusom na 28 dana, na prvi dan poslednje menstruacije doda še 7 dana, oduzme tri meseca i doda jedna godi­na. VTP se može računati i na osnovu oplođujućeg odnosa dodavanjem 280 dana koliko traje normalna trudnoća, a i na osnovu embrio- transfera u toku postupka vantdesnog oplođenja. Ultrazvučnim pregledom u prvoj polovini trud­noće, sa velikom sigurnošću se može precizirati VTP. Manje precizno računanje zasniva se na pretpostavci da prvorotka prve pokrete ploda oseti sredinom trudnoće, te na taj datum dodaje­mo 20 nedelja. Višerotke ranije osete pokrete ploda, oko 18. gestacijske nedelje, pa zato dodaje­mo 22 nedelje i tako dobijamo VTP. Terminskom amniocentezom, pod kontrolom ultrazvuka, ispi­tivanjem odnosa lecitin-sfingomijelin i analizom ćelijskih elemenata iz uzorka plodove vode, utvrđuje se zrelost fetalnih pluća i na taj način određuje najpovoljniji termin porođaja.

U okviru prvog pregleda u graviditetu meri se visina, težina i arterijski krvni pritisak. U toku ginekološkog pregleda uzima se bris na Papanikolau, mikrobiološki bris cerviksa i vagine, po potrebi i bris na anaerobe, procenjuje konstitu­cija mekih I koštanih delova karlice i stanje dojki. Laboratorijska ispitivanja obuhvataju: određivanje krvne grupe i Rh faktora, analizu krvne slike, bio- hemijske analize, pregled urina i po potrebi uzima se i urinokultura. Kod pacijentkinja sa visokim rizikom radi se i test na HIV, sifilis, gonoreju, hepa­titis i TORCH. U savetovalištu za trudnice izdvaja­ju se trudnice sa patološkim razvojem trudnoće ili visokim rizikom i upućuju u visokospecijalizovane centre zalečenje patoloških trudnoća. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti sprovodi se i psihofizička pri­prema trudnica za porođaj.

Kontrolni pregledi u trudnoći

Od prvog pregleda do kraja 7. lunamog mese- ca trudnica se kontroliše jedanput mesečno, zatim do kraja 9. lunarnog meseca dva puta mesečno, a potom jedanput nedeljno do porođaja. Na sva­kom kontrolnom pregledu trudnicu treba ispitati u vezi opšteg stanja, zapaziti eventualne prve znake krvarenja, glavobolje, smetnji sa vidom, analizirati pokrete ploda i utvrditi postojanje kontrakcija. U toku pregleda, trudnici obavezno izmeriti arterijski krvni pritisak, registrovati porast telesne težine i zapaziti pojavu otoka i vari- koziteta. Poznato je da relativno blag porast arte­rijskog krvnog pritiska na 140/90 mmHg posle dvadesete GN, ukoliko je praćen proteinurijom, stvaranjem edema ili naglim porastom telesne težine, predstavlja prvu stepenicu u hipertenziv- nom sindromu u trudnoći.

Spoljni akušerski pregled

Spoljnim akušerskim pregledom lekar određuje veličinu materice i visinu fundusa i aus- . kultuje tonove ploda. Normalna materica, van trudnoće, je veličine kokošijeg jajeta, na kraju L - lunarnog meseca veličine guščijeg jajeta, na kraju 2. lunamog meseca veličine ženske pesnice, a na kraju 3. veličine muške pesnice. Sa punih 16 ges- tacijskih nedelja fundus je na sredini linije koja spaja simfizu i umbilikus, sa 20 nedelja je nepos­redno ispod umbilikusa, a sa 24-26 nedelja na donjoj trećini linije koja spaja umbilikus sa ksi- foidnim nastavkom. Fundus gravidne materice u periodu između 30. i 32. gestacijske nedelje je na gornjoj trećini linije umbilikus sa ksifoidnim nas­tavkom, a u 36. nedelji, kao najvišu tačku, dostiže nivo ksifoidnog nastavka. U 10. lunarnom mese- cu uterus se spušta na poziciju koju je zauzimao sa punih 8. lunamih meseci, te se i na ovaj način priprema za nastupajući porođaj. Visina fundusa varira. Viša je kod multiple trudnoće, makrozo-* mije ploda, polihidramiona, a niža je kod oligo- amniona, zastoja u rastu ploda i nekih anomalija.

Bimanuelni pregled

Bimanuelnim pregledom lekar mora na vreme da zapazi inkompentenciju grlića materice i aplikuje kružni šav u nivou unutrašnjeg mate- ričnog ušća (serklaž). Pri kraju trudnoće, Leopoldovim hvatovima (Leopold) potrebno je odrediti položaj, smeštaj, stav i držanje, odnos prednjačećeg dela prema karličnom ulazu majke i uzeti karlične mere.

Auskultacija tonova ploda

Auskultacijom tonova ploda dobija se puno podataka o stanju fetusa, počev od osnovnog - vitalnosti, do eventualne ugroženosti - fetalne patnje. Normalna frekvencija fetalnog srca je između 120 i 160 otkucaja u minuti. Za registro- vanje otkucaja srca i uvid u kontraktilno stanje miometrijuma služi nam kardiotokografija (CTG), koja predstavlja dragocenu neinvazivnu dijagnostičku proceduru. Analizom zapisa, na osnovu zabeležene srčane frekvencije ploda i tonusa materice, kao i eventualnih kontrakcija, u toku tridesetak minuta procenjujemo stanje fetusa. Bazalna frekvencija oscilacija (a), visina oscilacija (b), pojava akceleracija (c) i deceleracija (d) su elementi snimka koji govore o dobroj kon­diciji, ili, naprotiv, o patnji ploda.

Ultrazvučni pregled

Redovne ultrazvučne kontrole pružaju ogromne mogućnosti za kvalitetan nadzor razvo­ja trudnoće. Potrebno je uraditi bar 3 ultrazvučna pregleda u trudnoći. Prvi je najbolje obaviti pre­gledom transvaginalnim putem do kraja 12. ges­tacijske nedelje, drugi u drugom tromesečju, oko 20. nedelje transabdominalnim putem, radi otkri­vanja urođenih malformacija, i treći, takođe tran- sabdominalnim putem, između 30. i 32. gestacijs- ke nedelje, radi praćenja rasta i stanja fetusa, uz korišćenje kolor-Doplera (color-Doppler). Određivanje biohemijskih markera Osim prethodno navedenih laboratorijskih analiza, kod žena mlađih od 35 godina korisno je odrediti biohemijske markere. Najpoznatiji test je takozvani tripl-test. Iz seruma trudnice određuje se a-fetoprotein (a), radi utvrđivanja povećanog rizika za nastanak defekata neuralne tube i defek­te prednjeg trbušnog zida fetusa. Ukoliko je rizik povišen, posle ekspertnog ultrazvučnog pregleda, odlučiti o potrebi da se uradi kordocenteza, inva- zivna dijagnostička procedura, radi određivanja kariograma iz fetalne krvi. U okviru ovog testa određuje se i (3- (b) i nekonjugovani estriol (c), što može da skrene pažnju na povećani rizik za pojavu Daunovog sindroma (Down) i potrebu određivanja kariotipa. Trudnicama starijim od 35 godina bi obavezno trebalo uraditi biopsiju horiona ili genetsku (ranu) amniocentezu.

Oralni test opterećenja šećerom Smatra se da oko 3% svih trudnica ima pore­mećaj ^homeostaze glikoze. Oralni test opterećenja šećerom (OGTT) treba uraditi svakoj trudnici starijoj od 35 godina, ako ima pozitivnu poro­dičnu anamnezu i makrosomiju ploda u prethod­noj ili. aktuelnoj trudnoći, prethodni habituelni pobačaji, prevremeni porođaj ili mrtvorođenost, polihidramnion, hipertrofija posteljice Qi pore­mećaj funkcije štitaste žlezde. OGTT uraditi što ranije u trudnoći, ako je negativan ponoviti ga oko 28. gestacijske nedelje.

Određivanje Rh-D antitela Nadzor Rh negativnih trudnica zahteva određivanje krvne grupe, Rh faktora partnera i pri­sustva Rh-D antitela u slučaju Rh inkopatibilije partnera. Prvo ispitivanje se vrši na početku trud­noće. Neimunizovanim trudnicama posle 18. ges­tacijske nedelje ova analiza se radi jednom mesečno. Za profilaksu Rh aloimunizacije koristi se anti-D imunoglobulin, čija doza zavisi od staro­sti trudnoće i obima feto-matemalne hemoragije. Higijensko-dijetetski režim Razvojem graviditeta, trudnice nailaze na niz praktičnih problema, te postavljaju pitanja na koja treba dati tačan i jednostavan odgovor. U pogledu ishrane insistirati na kvalitetnoj ishrani trudnice, bogatoj belančevinama, vitaminima i mineralima, uz kalorijski unos dovoljan za njene potrebe, ali i rast i razvoj ploda. Normalan prirast težine tokom čitave trudnoće, zavisno od startnog indeksa teles- ne mase (BMI), prosečno iznosi 13—14 kg, kod gojaznih ne više od 7 kg. Nadoknada minerala i vitamina nije potrebna, osim folne kiseline (0,4 mg dnevno) i gvožđa (30 mg dnevno) u toku drugog i trećeg tromesečja. Trudnice koje ne unose dovoljno kalcijuma ishranom, trebalo bi da uzimaju 1200 mg kalcijuma dnevno do kraja graviditeta.

Mnoge trudnice imaju mučninu i povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke, gorušicu, zatvor, pro­bleme sa hemoroidima, bolove u nogama i leđima, glavobolju, proširene vene na nogama. Većina ovih problema rešava se dobrim higijensko-dijetetskim režimom. Uobičajene dnevne aktivnosti u trud­noći mogu da se nastave do porođaja, odlazak na posao, seksualni odnosi, gimnastika, putovanja. Sve ovo je zabranjeno ako postoje znaci pretećeg pobačaja ili prevremenog porođaja, zastoja u rastu ploda, hipertenzije u trudnoći ili drugih razloga koji zahtevaju stalan nadzor i terapiju.

U savetovalištu za trudnice, u okviru psihofi­zičke pripreme za porođaj, trudnica će naučiti da prepozna znake započinjanja porođaja. Sve trud­nice sa visokorizičnim trudnoćama, uključujući i one sa prethodnom trudnoćom završenom cars­kim rezom, biće hospitalizovane radi planiranog porođaja, 3 nedelje pre očekivanog termina porođaja. Uredno kontrolisana tokom gravidite­ta, bez straha, dobro pripremljena za najsvečaniji trenutak u životu, u porodilištu koje je izabrala, žena rađa zdravo i željeno dete.

 

  

  

   

 

 

Test na hlamidiju u kućnim uslovima 

Ukoliko ste seksualno aktivna zenska osoba, briga o reproduktivnom zdravlju je osnovna. Simptome kao sto su peckanje, crvenilo, svrab ali I otok I pojava sekreta nikako ne treba zanemarivati vec ih odmah ispitati. Ne treba ni cekati na pojavu ovih simptoma, vec ici na redovne ginekoloske preglede minimum jednom godisnje. Hlamidija je bakterija koja se najcesce javlja kod seksualno aktivnih osoba, bez ikakvih simptoma. Ali je jako opasna ako se ne leci I ne prepozna na vreme. 

Čitaj dalje...

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top