BRCA – test koji spašava život 

Zašto je Anđelina Džoli uklonila obe dojke? 

Uprkos tome što još uvek nije imala dijagnozu raka dojke ili jajnika, Anđelina Džoli je imala preventivni zahvat u kome su joj hirurški uklonjene obe dojke. Zbog čega je ona to uradila? Poznata glumica je nakon smrti majke usled karcinoma jajnika izvršila genetsko ispitivanje, nakon čega je saznala da je nosilac BRCA 1 mutacije. Mutacija na BRCA genima se može preneti i od oca i od majke, i one žene koje imaju mutaciju će u 85 posto slučajeva oboleti od raka dojke do svoje sedamdesete godine. Ovaj rizik za nastanak raka jajnika iznosi 60 odsto. Anđelina nije jedina žena koja nosi mutaciju na BRCA genima. Prema svetskim statističkim podacima, svakoj osmoj ženi će u toku života biti postavljena dijagnoza raka dojke. Anđelina je svoju odluku javno objavila, kako bi kod žena povećala svest o važnosti preventivnog testiranja. 

Opširnije: BRCA – test koji spašava život

Genetski test za rano otkrivanje rizika od raka dojke - dostupan u Srbiji

Sve više ljudi se odlučuje da ispita prisustvo mutacija na genima koje su povezane sa povećanim rizikom od raka dojke. Najznačajnije su mutacije na genima BRCA1, BRCA2 i PALB2. Žene koje naslede mutaciju ili abnormalnu promenu u bilo kom od ovih gena (od svojih majki ili očeva) imaju mnogo veći rizik za razvoj raka dojke ili jajnika. Muškarci sa ovim mutacijama takođe imaju povećan rizik od nastanka raka dojke i raka prostate, a naročito ukoliko je uočena mutacija na genu BRCA2. U velikom broju slučajeva naslednog raka dojke utvrđena je veza sa ova tri gena. Pored toga, mutacije u genima BRCA1 i BRCA2 mogu dovesti do stanja poznatog kao nasleđeni sindrom raka dojke i jajnika (eng. HBOC).

Opširnije: Genetski test za rano otkrivanje rizika od raka dojke - dostupan u Srbiji

Benigne kvržice na dojkama

Većina kvržica koje se mogu uočiti na dojkama nisu kancerogene. Ukoliko ih napipate, važno je da imate u vidu da one dugoročno uglavnom ne predstavljaju nikakav rizik po zdravlje. Nekada se kvržice javljaju u određenom periodu menstrualnog ciklusa i nestaju same od sebe na samom kraju ciklusa. Međutim, kvržice takođe predstavljaju i glavni simptom karcinoma dojke. Pojava karcinoma dojke zavisi od brojnih faktora, poput medicinske istorije, genetskih i drugih faktora rizika. Drugi uzroci mogu biti benigna stanja poput cisti ili fibroadenoma. Ukoliko napipate kvržicu ili bilo kakvu promenu na dojci ili potpazušnoj regiji, najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom kako biste se uverili da nije u pitanju karcinom dojke.

Opširnije: Kvržice na dojci

Rak dojke: globalno breme 

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, rak dojke je najčešći tip karcinoma koji se javlja kod žena širom sveta, uzimajući stotine i hiljade života iz godine u godinu. Rak dojke predstavlja abnormalnu tkivnu masu koja nastaje nekontrolisanom deobom ćelija. Kada saznate da bolujete od raka dojke, prirodno je da se pitate šta je do toga dovelo. Kod većine žena ne može se utvrditi samo jedan uzročnik koji je odgovoran za nastanak ove teške bolesti. Brojni faktori rizika  se povezuju sa razvojem karcinoma dojke, od kojih jedan od najvažnijih predstavlja genetska predispozicija. 

Opširnije: Rak (karcinom) dojke: globalno breme

Rak dojke pogađa i muškarce! 

Svi ljudi, i muškarci i žene, se rađaju sa tkivom dojke. Iako muškarci ne razvijaju dojke koje mogu da produkuju mleko, kod njih se takođe može javiti karcinom dojke. Ova bolest se kod muškaraca javlja dosta ređe nego kod žena, tačnije jedan od 1000 muškaraca će u toku svog života dobiti dijagnozu karcinoma dojke. Kod muškaraca se ovaj oblik raka detektuje kao tvrdi čvor ispod bradavice. Statistički podaci pokazuju da je kod muškaraca veća stopa smrtnosti od raka dojke u odnosu na žene, prvenstveno zbog manje svesti muškaraca o ovoj bolesti. Takođe, manja je verovatnoća da kada primete čvor muškarci posumnjaju na rak dojke, što odlaže odlazak kod lekara i početak terapije. Kao i kod žena, rak dojke kod muškaraca nastaje nekontrolisanom deobom ćelija usled poremećenog mehanizma koji učestvuje u kontroli ovog procesa. Najvažniji geni koji kontrolišu proces deobe se označavaju kao tumor supresorski geni. BRCA1 i BRCA2 predstavljaju jedne od najvažnijih tumor supresorskih gena i mutacije na ovim genima su udružene sa povećanim rizikom od raka dojke.  

Opširnije: Rak dojke pogađa i muškarce!

Još članaka...

 

lanac apoteka filly farm 

 

  

 

  

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top