Šta je EBOLA?

Ebola virus bolesti (EVD), ili Ebola hemoragijska groznica (EHF) je bolest izazvana virusom ebole.

Simptomi obično počinju dva dana do tri nedelje nakon ulaska virusa u organizam, sa groznicom, bolovima u grlu, bolovima u mišićima, glavoboljom i sl.

Tipična je mučnina, povraćanje i dijareja, sa povišenom telesnom temperaturom koji su praćeni  smanjenim funkcionisanjem jetre i bubrega i multiplim popuštanjem organa.

Na samom kraju, javlja se krvarenje iz brojnih otvora  i na unutrašnjim organima, što u veoma velikom broju slučajeva dovodi do smrtnog ishoda.

Kako se prenosi EBOLA?

Virus može da se dobije nakon kontakta sa krvlju, ili telesnim tečnostima zaražene životinje (obično majmuni, ili voćni slepi miševi).

Širenje kroz vazduh nije dokumentovano u prirodnom okruženju. Kada se čovek zarazi, bolest može da se proširi među ljudima, veoma lako i veoma brzo dovodeći do pandemije svetskih razmera.

Da bi se postavila tačna dijagnoza, obično treba isključiti druge bolesti sa sličnim simptomima kao što su malarija, kolera i druge virusne hemoragične groznice.

Uzorci krvi tada može se testiraju na virusna antitela, virusnu RNK, ili na sam virus da bi se potvrdila dijagnoza.

Prevencija uključuje smanjenje širenja bolesti od zaraženih majmuna i slepih miševa na ljude. Pravilno kuvanje mesa i nošenje zaštitne odeće, prilikom rukovanja mesom takođe može biti od pomoći.

Sa uzorcima telesnih tečnosti i tkivima od osoba koje su zaražene treba rukovati sa posebnim oprezom.

Ne postoji poseban tretman za bolest; napori su jedino za pružanje pomoći ljudima koji su zaraženi i uključuju davanje infuzija, ili oralnu rehidracionu terapiju. Specifične terapije nema, I jedino se radi da se pacijentima olakšaju simptomi i znaci bolesti. Kod osoba koje krvare, daju se transfuzije krvi i preparata krvi.

Kolika je smrtnost od EBOLE?

Bolest ima visoku stopu smrtnosti,  između 50% i 90%. Ebola je prvi put identifikovan u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Bolest se obično javlja u epidemijama u tropskim regionima podsaharskoj Africi. Od 1976 (kada je prvi put identifikovana) do 2013, manje od 1.000 ljudi godišnje su bivali zaraženi ovium virusom. Od početka 2014. godine, EBOLA se širi svuda po svetu, sa slučajevima i na Balkanu. Prvi smrtni slučaj se desio u Makedoniji, a veliki broj ljudi je u karantinima zbog sumnje na EBOLU.

Znaci i simptomi EBOLE?

Ebola obično počinje naglo sa simptomima sličnim gripu koje karakteriše umor, povišena temperatura, glavobolja, i bolovi u mišićima, zglobovima i  bolovima u trbuhu.

Povraćanje, proliv i gubitak apetita su takođe česti. Ređe, simptomi obuhvataju sledeće: bolovi u grlu, bol u grudima, štucanje, kratak i otežan dah i otežano gutanje.

Prosečno vreme između početka infekcije i početka simptoma je 8 do 10 dana, ali se može javiti između 2. i. 21 dana.

Kožne manifestacije mogu uključivati makulopapuloznu ospu (u oko 50% slučajeva).

Rani simptomi EVD mogu biti slični onima kod malarije, denga groznice, ili drugih tropskih groznica, pre nego što bolest progredira ka krvarećoj fazi.

U fazi krvarenja, unutrašnje krvarenje i potkožno krvarenje mogu se javiti u vidu crvenila očiju i krvavih povraćanja, krvanih stolica, ili crnih stolica.

Krvarenje u koži može da stvori petehije, purpure, ekhimoze i hematome (posebno oko igle nakon davanja lekova, ili nakon infuzije).

EVD uzrokuju četiri od pet virusa klasifikovanih u rodu Ebolavirus, porodice, reda Filoviridae Mononegavirales. Ove četiri vrste virusa su Bundibugio virusa (BDBV), ebola virus (EBOV), Sudan virus (SUDV), tai šuma virus (TAFV).Peti virus, virus Reston (RESTV), ne smatra se da izaziva bolest  kod ljudi.

Nije sasvim jasno kako se ebola širi.  Prenos sa čoveka na čoveka javlja se kod kontakta sa krvlju ili telesnim tečnostima zaražene osobe, ili putem kontakta sa kontaminiranom medicinskom opremom, posebno iglama i špricevima. Semena tečnost je zarazna kod preživelih do 50 dana. Prenos vazduhom nije dokumentovan tokom prethodnih EVD epidemija.

Kako se postavlja dijagnoza ebole?

Medicinska anamneza, posebno putovanje u regije u kojima postoji zaraza je veoma bitna za postavljanje dijagnoze.

Dijagnoza se potvrđuje izolovanjem virusa, otkrivanjem njegove RNK, ili proteina, ili detektovanjem antitela protiv virusa u krvi obolele osobe.

Izolovanje virusa kulturom ćelija, detektovanjem virusne RNK polimeraze lančanom reakcijom (PCR) i otkrivanje proteina (ELISA) testom su efikasni testovi za otkrivanje bolesti.

Otkrivanje antitela protiv virusa je efikasno u postavljanju dijagnoze kasnije u toku bolesti, kao I kod osoba koje su ozdravile.

Karantin, takođe poznat kao prinudna izolacija, obicno je efikasan u smanjenju širenja zaraze. Ne postoji vakcina koja je trenutno dostupna.

Bolest ima visoku stopu smrtnosti: često između 50 odsto i 90 odsto.

Ako zaražena osoba preživi, oporavak može biti brz i potpun.

Moguće su komplikacije nakon oboljenja, kao što su upala testisa, bol u zglobovima, bolovi u mišićima,  ili gubitak kose. Simptomi bolestioka, kao što su  osetljivost na svetlost,  iritis, iridociklitis, horoiditis i slepilo takođe su opisani.

Kako se leči EBOLA, postoji li lek za EBOLU?

Na žalost, lek protiv ove bolesti ne postoji.

Postoje eksperimentalni lekovi koji nisu u potpunosti ispitani.

Za sada, jedino se daju lekovi koji olakšavaju bolesniku, protiv bolove, za snižavanje temperature, vitamini, infuzije i transfuzije.

Imate pitanje vezano za EBOLU?

Kliknite ovde

 

registracija vozila sajt    kasko osiguranje sajt

 

lanac apoteka filly farm 

 

  

 

  

lekarski pregled za vozacku

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top