Kokcidioidoza (coccidioidosis)

Coccidioides immitis se u endemskim područ­jima (Severna, Centralna i Južna Amerika) nalazi u zemljištu.

Primoinfekcija nastaje u respiratornom traktu, pošto dođe do inhalacije infektivnih partikula. Od oko 1,000.000 ljudi, koliko se godišnje inficira, samo oko njih 40 ima simptomatsku infekciju, a do diseminacije dolazi kod manje od 1%.

Diseminovana infekcija je češća kod muškara­ca, trudnica (i plod biva inficiran) i kod pacijenata sa teškom imunodeficijencijom. Tu spadaju paci­jenti koji su na visokim dozama kortikosteroida, oboleli od leukemija i limfoma, primaoci transplantata, kao i oboleli od AIDS-a. U zavisnosti od težine imunodeficijencije, do diseminacije infekci­je dolazi kod oko 50% imunokompromitovanih pacijenata.

Infekcija se obično manifestuje febrilnošću i suvim kašljem, da bi tokom narednih nekoliko nedelja došlo do opšteg propadanja, iako nije retka i brža progresija u fulminantni oblik bolesti tokom nekoliko dana. Kod teško imunosuprimiranih pacijenata dolazi do diseminacije. Kod obolelih od AIDS-a se na radiografiji pluća zapažaju difuzni retikulonodularni infiltrati. Kod oko 6% slučajeva sa diseminovnom infekcijom dolazi do razvoja meningitisa, a mogu biti zahvaćeni i limfni čvorovi, slezina, kosti i koža.

Dijagnoza se obično postavlja dokazom mikroorganizma u uzorku krvi ili u biopsijskom materijalu. Kultivisanje ove gljivice može biti opas­no za laboratorijske radnike i mora se raditi sa svim metama opreza.

Dokazano je da je osetljiv i sero­loški test za detekciju specifičnih antitela, tehnikom fiksacije komplementa. Ipak, kod oko trećine pacijenata sa teškom imunodeficijencijom i diseminovanom kokcidioidozom, specifična antitela su otsutna. Nedavno je razvijen i ELISA test za detekciju specifičnog antigena, koji je mnogo osetljiviji od testa za specifična antitela, a moguće je da će detekcija antigena u budućnosti postati najoptimalnija dijagnostička tehnika.

Lek izbora u lečenju ove forme diseminovane infekcije je amfotericin B i.v., u dozi od 0,6 – 1 mg/kg/ 7 dana, a potrebna je kumulativna doza od 2-2,5 g. Kod pacijenata sa meningitisom je potrebna i dodatna intratekalna terapija.

Uz ovu terapiju, preživljavanje kod obolelih od AIDS-a je svega 40%, a kod mnogih dolazi do recidiva posle prestanka terapije. Postoje i dokazi o efikasnosti mikonazola i ketokonazola, ali su od ova dva leka efikasniji itrakonazol (400 mg/dan) i flukonazol (400 mg/dn), s tim što bi terapija tre­balo da traje 6-12 meseci.