Hemangiomi kod deteta, dece
Hemangiomi su lezije kože koje predstavljaju prave tumore, karakterisane ubrzanom proliferacijom endotelnih ćelija. Incidenca se kreće od 1 % na rođenju do 10-12% na kraju prve godine života. Lezije koje su ranije nazivane kapilarni, juvenilni strowberry nevus sada su jednostavno hemangiomi.
Tipična klinička manifestacija hemangioma je u formi crvene fleke na koži koja se javlja nekoliko dana nakon rođenja. Tokom sledećih dana i meseci tumor raste ubrzano, zahvaćajući okolnu kožu i narušavajući boju i konturu tog dela tela. Boja hemangioma zavisi od dubine lezije u odnosu na površinu kože. Ako je lezija površnija, boja je jasno crvena, dok se dublje lokalizacije manifestuju plavičastom bojom. Na pritisak ovi tumori su meki i nemaju sunđerastu konzistenciju karakterističnu za venske anomalije sa kojima se mogu zameniti. Rast hemangioma obično dostiže plato između šestog i devetog meseca života, a zatim počinje da involuira. Prva manifestacija involucije je pojava gubitka jasnocrvene boje na površini i pojava belih fleka u centralnim delovima hemangioma. Regresija progredirà i dalje tako da na kraju, na mestu gde je bio hemangiom, ostaje ili normalna koža ili eksces kože koja je naborana, diskolorisana u odnosu na okolinu i zahteva hiruršku eksciziju.
Tempo involucije nije konstantan za sve hemangiome. Sa pet godina starosti kompletno se povuče 50%, a sa uzrastom od sedam godina povuče se 75% od svih tumora. Brzina i obim involucije ne zavise od veličine lezije, pola i uzrasta deteta, kao ni od lokalizacije hemangioma. Izuzetak je jedino usna duplja gde hemangiomi regrediraju sporije i manje nego na ostalim mestima. Prisustvo ulceracija nema prognostički značaj za obim i brzinu involucije hemangioma, ali obično na mestu gde su bile ostaju ožiljci i telangiektazije.
Rast hemangioma definitivno prestaje sa godinu dana starosti (u globalu), a na to se nadovezuje već započeta involucija. Ovo treba saopštiti roditeljima kada se prvi put dijagnostikuje hemangiom i ohrabriti ih u pogledu definitivne prognoze.
U diferencijalnoj dijagnozi u obzir dolaze vaskularne malformacije. Osnovni kriterijum za razlikovanje je to da hemangiom predstavlja dinamičku lezijua fazom rasta i spontanim povlačenjem, dok su malformacije statičke lezije, čiji rast je proporcionalan rastu čitavog tela, a promené koje nisu sa ovim u skladu nastupaju samo kao rezultat promené krvnog pritiska, lokalnih promena u cirkulaciji, kao i pod uticajem hormona.
Komplikacije vezane za hemangiom obično su sporo vensko krvarenje, ulceracije, infekcije kao posledica ulceracija. Periorbitalna lokalizacija hemangioma sa opstrukcijom vizusa može dovesti do ambliopije. Intranazalna lokalizacija hemangioma može dovesti do opstrukcije, što važi i za subglotičku lokalizaciju. Najznačajnija i najopasnija komplikacija hemangioma je Kasbach-Merrittov sindrom. To je konsumpciona koagulopatija sa smanjenjem broja trombocita i krvarenjem. Obično se javlja u neposrednom postnatalnom periodu i prosečan uzrast deteta je pet nedelja. Život deteta je u neposrednoj opasnosti pa ovo oboljenje zahteva agresivan tretman hirurga i pedijatra. Značajno je napomenuti da ne postoji kritična masa hemangioma koja bi bila potrebna da pokrene ovaj poremećaj, što znači da se može javiti i kod manjih lezija.
Kao dalja komplikacija može se javiti kongestivna srčana insuficijencija nastala šantovanjem krvi kroz velike hemangiome, naročito na visceralnim organima, kao i skeletne promené koje su najčešće u formi uzura kostiju zbog pritiska, a mnogo rede u formi hipertrofije.
Terapija najčešće nije potrebna. Spontana involucija se očekuje u 75-90%. Tretman zahtevaju hemangiomi sa periorbitalnom lokalizacijom i opstrukcijom vizusa, lokalizacija u vazdušnim putevima sa poremećajima disanja, ulcerisani hemangiomi sa ili bez infekcije, lezije vezane sa Kasbach-Merrittovim sindromom, lezije vezane za kongestivnu srčanu insuficijenciju kao i kozmetski neprihvatljive lezije.
Terapija može biti hirurška i konzervativna. Preporučuje se terapija sistemski aplikovanim steroidima, koja može dovesti do involucije hemangioma u 50-90% slučajeva. Optimalan uzrast je do 6 meseci, dok starija deca reaguju znatno lošije. Preporučuje se oralna doza od 2-3 mg/kg prednizoria tokom tri nedelje, a zatim se doza smanjuje na 1 mg/kg. Takođe su postignuti odlični rezultati kod ubrizgavanja steroida direktno u leziju. Sklerozacija, posebno injekcijom hipertoničnog NaCl koja se još uvek dosta primenjuje daje veoma slabe rezultate. Citostatska terapija daje veoma brzu involuciju, ali su sporedna dejstva faktor koji ograničava njihovu pri-menu i čine je podesnom samo u slučajevima kada je život direktno ugrožen, a ne dolazi u obzir nijedan drugi vid terapije.
Hirurška terapija se svodi na hiruršku eksciziju, krioterapiju i terapiju laserom.
Terapijska embolizacija može dati odlične rezultate, ali ovu metodu treba da izvodi samo iskusan radiolog.
U zaključku, prognoza hemangioma je dobra. Spontana involucija čini opravdanim ekspektativni tretman, a hirurški tretman je indikovan samo kod komplikacija, iz estetskih razloga i radi odstranjenja viška kože koji može ostati nakon involucije hemangioma. Osnovno je ne napraviti grešku u dijagnozi i očekivati da će se jedna statična vaskularna malformacija spontano povući ili tretirati hemangiom koji bi se spontano povukao bez komplikacija.
