Antifosfolipidni sindrom kod trudnica
Antifosfolipidni sindrom (APL Sy) je autoimuno oboljenje koje se karakteriše prisustvom povišenog titra cirkulišućih antifos- folipidnih antitela, antikardiolipinskih (a) i lupus antikoagulansa (b). Javlja se mnogo češće u ženskoj populaciji (70%). Pojava antifosfolipid- nih antitela (APLA) dovodi do arterijskih i venskih tromboza, autoimune trombocitopenije, autoimune hemolitičke anemije i smrti ploda.
Najčešće komplikacije ovog sindroma su tromboze vena donjih ekstremiteta, čak u 70% i arterija (najčešće u a. cerebri medii), i prolazni ishemijski ataci.
Trudnoća i uzimanje oralnih kontraceptiva (estrogeni) povećavaju rizik tromboze žena sa ovim sindromom.
Postoji više teorija o patogenezi antifosfo- lipidnog sindroma, ali nijedna adekvatno ne objašnjava heterogenost kliničkih manifestacija bolesti.
Dokazano je da antifosfolipidna antitela pod- stiču trombozu i uzrokuju gubitak trudnoće, ali na koji način do toga dolazi, mišljenja su različita. Dokazano je da antifosfolipidna antitela imaju inhibitorni efekat na morfološku diferencijaciju trofoblasta, u in vitro uslovima aktiviraju trombo- genezu aktivacijom tkivnih faktora, faktora aktivacije trombocita, posledično njihovom agregaci- jom, trombina, vaskulamih ćelijskih molekula i E-selektina., istovremeno nastaje i inhibicija proteina C, proteina S i trombomodulina. Decidualnu vaskulopatiju karakteriše ateroza, zadebljanje intime, fibrinoidna nekroza, izostanak normalnih fizioloških promena u spiralnim arterijama.
Klinički kriterijumi za postavljanje dijagnoze su: ponovljeni spontani pobačaji, neobjašnjena smrt fetusa, venske i arterijske tromboze, autoimu- na trombocitopenija, autoimuna hemolitička anemija, prolazna ishemija i horea gravidarum, a laboratorijski su: pozitivan lupus antikoagulans i antikardiolipinska antitela, produženo vreme koagulacije, PT, PTT, aPTT i lažno pozitivan test na sifilis. Najčešće komplikacije u trudnoći su: ponovljeni spontani pobačaji u prvom trimestru, smrt ploda u drugom trimestru, intrauterini zastoj u rastu (15-35%), preeklampsija (50%), teška preeklampsija (25%) i uteroplacentna insuficijen- cija. Anti-nukleama antitela i antitireoidna antitela takođe mogu biti povezana sa neuspešnim ishodom trudnoća (antimikrozomalna, anti M i antitireoglobulinska antitela).
Terapija ima za cilj da izvrši supresiju imunog sistema (kortikosteroidi, imunoglobulini), (a) prevenciju tromboze u uteroplacentnoj cirkulaciji (fraxarin) i (b) poboljšanje placentnog krvotoka smanjenjem odnosa tromboksan/prostaciklin (aspirin) (c).
