Terapijski uspeh koji se postiže u lečenju ne­kog oboljenja zavisi između ostalog i od pravilno utvrđene etiologije bolesti. Ukoliko je poznata etio- logija bolesti, onda se u terapijskom postupku delu- je na uzrok. U tom slučaju je i uspeh potpun. Takvo lečenje pri kome se otklanja uzrok bolesti, označava se kao kauzalno lačanje.

Suprotno, u slučaju oboljenja gde nisu poznati etiološki faktori, lečenje sa sastoji samo u delovanju na simptome bolesti. Takvo lečenje se naziva simp- tomatsko i za razliku od kauzalnog tečenja daje sla­bije rezultate. Terapijski uspeh koji se postiže ovim lečenjem po pravilu je samo prolaznog karaktera i brzo nastaju recidivi.

Nekada se primenjuje simptomatska terapija i u slučajevima oboljenja gde je poznata etiologija bolesti. To se događa ukoliko je u toku bolesti došlo do nekih patoloških promena sa konsekventnim promenama i simptomima na koje je u terapijskom postupku potrebno delovati. Tako se nekada događa da se u lečenju nekog oboljenja u terapijskom po­stupku deluje na etiološke faktore, ali i na neke simptome bolesti. Tako se istovremeni ili naizme- nično primenjuje kauzalna terapija u kombinaciji sa simptomatskom terapijom. To je slučaj i sa leče­njem obolelih od parodontopatije.

Pošto je uzrok nastanka gingivita i parodonto­patije poznat, to omogućava primenu kauzalne tera­pije. Kao osnovni i kauzalni zahvat u lečenju gingi­vita i parodontopatije smatra se uklanjanje dental- nog plaka. Ovde spada i delovanje na sve one fakto­re koji ubrzavaju stvaranja i delovanje dentalnog plaka. Cilj ovih mera je da se preventivno utiče na stabilizaciju postignutih terapijskih rezultata i da se spreči pojava recidiva.

Ukoliko su u pitanju početne parodontopatije, onda se ovim i završava lečenje obolelog parodon- cijuma.

Kada su u pitanju razvijene parodontopatije sa teškim patološkim promenama u parodoncijumu, onda se pored kauzalnog delovanja u smislu ukla­njanja dentalnog plaka, preduzima i simptomatska terapija. Simptomatsko lečenje je delovanje na po­jedine simptome parodontopatije, sa ciljem da se oni odstrane. To se pre svega odnosi na uklanjanje parodontalnih džepova.

Ukoliko istovremeno postoji i neko opšte obo­ljenje (krvna diskrazija, dijabet i si.) koje utiče na otpornost čitavog organizma, pa i parodoncijuma, onda u toku oboljenja treba delovati i na to obolje­nje.

Samo kompleksnom terapijom koja se sastoji u preduzimanju uobičajenog lokalnog lečenja, uz zbrinjavanje opštih oboljenja i otklanjanje opštih faktora koji utiču na reaktivnost parodoncijuma, može se postići pun terapijski uspeh.

Ukoliko se lečenje obolelog parodoncijuma stručno obavi, onda su terapijski rezultati potpuni. To znači da je moguće zaustaviti dalju destrukciju parodoncijuma, a patološke procese u parodonciju­mu uspešno kontrolisati i parodoncijumu vratiti funkcionalni, pa donekle i anatomski integritet. Od­govarajućim merama moguće je potpuno sprečiti i recidive, pa na taj način stabilizovati postignute re­misije.

Lečenjem parodontopatije bi trebalo da se po­stigne sledeće:

–   da se u potpunosti eliminišu patološke pro- mene iz tkiva parodoncijuma, a to podrazu- meva uklanjanje patološki izmenjenih delo- va tkiva parodoncijuma;

–   da se uspostave takvi odnosi u parodonciju­mu kakvi su postojali pre početka bolesti;

–   da se obezbedi dobra funkcija parodonciju­ma, a time i zuba;

–   da se eliminišu sve subjektivne tegobe koje bolesnik ima i

–              da se spreči recidiv oboljenja.

Ovakve idealne terapijske rezultate je moguće postići kauzalnim terapijskim zahvatom (uklanja­njem dentalnog plaka) samo kod nekih oblika gin­givita i početnih oblika parodontopatija.

U lečenju obolelih od parodontopatije može se očekivati sledeće:

1.  Odstranjivanje subjektivnih tegoba koje bo­lesnik ima. Uspešno se može odstraniti: krvarenje desni, preosetljivost korenova zuba, bol na pokre­tljivost zuba pri mastikaciji hrane, bolovi koji su na­stali kao posledica komplikacija parodontopatije i dr;
2.  Odstranjivanje nekih simptoma parodonto­patija. Neke simptome oboljenja je moguće potpu­no eliminisati. To se odnosi na inflamaciju gingive i donekle na parodontalne džepove.

Klaćenje zuba i migraciju zuba moguće je sma­njiti, a nekada i potpuno eliminisati. To se odnosi na