INSOMNIJA (nesanica) vrste, podela, lečenje i terapija

Insomnija je simptom poremećaja spavanja koga karakterišu trajne poteškoće pacijenta da zaspi, ili nesposobnost pacijenta da ostane u stanju spavanja uprkos obezbeđenim povoljnim uslovima. Prema uzrocima, inso- mnije se mogu podeliti na:

1. insomnije  izazvane spoljašnjim uticajima (mikroklimatski uslovi i si.),
2. insomnije u skopu psihijatrijskih bolesti,
3. insomnije u sklopu neuroloških bolesti
4. insomnije u sklobu somatskih bolesti,
5.  insomnije jatrogenog porekla,
6.  insomnije kao primarni poremećaji spavanja (npr. sindrom nemirnih nogu).

Postoje različiti oblici insomnije prema šemi padanja u san i/ili prevre- menog buđenja. Najčešći poremećaji su inicijalna nesposobnost pacijenta da zaspi (česta kod anksioznosti), i rano jutarnje buđenje bez razloga (često kod depresije). Kod buđenja usred noći obično se sumnja na organske poremećaje, a često se javlja i kod bolnih sindroma.

Lečenje insomnije sastoji se od higijensko-dijetetskih postupaka (šetnja pred spavanje, izbegavanje analeptički aktivnih sredstava – kofeina, nikotina itd, izbegavanje većih večernjih obroka…), i davanja medikamentozne te­rapije, uz odgovarajuću psihoterapiju, ako je neophodna. Najčešće ordini­raj lekovi kod insomnije su:

•  nitrazepam (Nipam),
•  zekJipem (Sanval, Stilnox),
• brotizolam (Lendormin),
• midizolam (Flormidal),
•  bezodiazepini (diazepam, lorazepam, tetrazepam).