Nedonošče

Mnogi roditelji nespremno dočekuju prevremeni porođaj. A onda, umesto da se raduju zdravom dečjem plaču koji im ispunjava kuću, najviše ih brine da li će njihovo dete jednog dana da stigne svoje vršnjake koji su rođeni na vreme.

No, uprkos problemima na samom početku, većina sićušnih beba zaista uspeva da izraste u zdravu decu. Jedino što njihovo podizanje zahteva od roditelja više napora, umešnosti i strpljenja, a pre svega određena saznanja vezana za negu i ishranu dece sa malom porođajnom masom.

Posle porođaja su vam na nekoliko sekundi pokazali majušno biće i žurno ga negde odneli. Da li ono može da ima neke zdravstvene probleme zato što je ranije rođeno?

Porodilišta prvog i drugog nivoa (sa manje od 3000 porođaja godišnje) uglavnom ne zbrinjavaju decu sa telesnom masom ispod 1500-1800 grama, već ih šalju u specijalne centre za nedonoščad, dok veća porodilišta zadržavaju najveći broj prevremeno rođenih beba u svojim odeljenjima intenzivne nege. Ipak, one najsitnije i/ili najbolesnije takođe šalju u specijalizovane centre.

Inače, idealan transport nezrele bebe je u maminom stomaku, Što znači da trudnica – kod koje postoji rizik od prevremenog porođaja – treba na vreme da bude upućena u tercijarni zdravstven centar i da u njemu leži sve do porođaja. 

Nedonošče (praterminsko novorođenče) jeste beba rođena pre punih 37 nedelja, odnosno 259 dana. računate od prvog dana poslednje menstruacije majke.

U većini slučajeva, nedonošče je u odnosu na doneseno dete manje porođajne mase, dužine i obima glave. Što je nezrelije, to mu je glava veća u odnosu na telo, a koža tanja i crvenija, ispod 27. nedelje je čak želatinozna.

Često su otečene gornje površine dlanova i tabana. Svuda po telu su primetne nežne, takozvane lanugo dlačice – koje se, inače, pred termin porođaja gube.

Na rođenju je dete prekriveno zaštitnim sirastim mazom, koji je najizraženiji između 34. i 38. nedelje, a kasnije ga ima samo u pregibima.

Veoma nezrelo nedonošče nema kožnih brazdi na tabanima, dok sa 32 nedelje ima jednu do dve brazde u prednjem delu tabana. Njihov broj postepeno raste sa sazrevanjem deteta, tako da pred porođaj u terminu one prekrivaju ceo taban.

Ušne školjke su tanke i mekane zbog nedostatka hrskavice, koja se postepeno razvija prema terminu porođaja. Bradavice mlečnih žlezda su jedva uočljive, bez razvijenog žlezdanog tkiva ispod njih. Spoljni polni organi su takođe nezreli: kod dečaka -semenici nisu spušteni u mošnice, koje su često nerazvijene, a kod devojčica – velike usne ne pokrivaju male, koje su relativno uvećane. Jako nezrelo nedonošče je mlitavo, sa opruženim rukama i nogama i ima oskudnu spontanu motoriku.

Kako gestacija napreduje, javlja se tonus (napetost) mišića prvo nogu, pa ruku, kada beba zauzima „žablji“ položaj ekstremiteta. Između 32. i 36. nedelje gestacije beba postaje vrlo živahna, da bi u poslednjem mesecu ponovo usporila pokrete tela.

Refleksna aktivnost se uspostavlja dosta rano: refleks sisanja je prisutan već sa 10 nedelja gestacije, a većina ostalih se javlja posle 20. nedelje, da bi sa 28 nedelja svi primitivni refleksi bili prisutni. Pojedini krvni sudovi u mozgu su veoma nežni i pri normalnom vaginalnom porođaju lako pucaju i dovode do opasnih krvarenja, zbog čega je, sa aspekta nedonoščeta, bezbednije porođaj završiti carskim rezom. Kod bebe rođene između 28. i 30. nedelje gestacije česta je nepravilnost disanja po tipu tzv. periodičnog disanja

Kako izgleda intenzivna nega za nedonoščad?

Bebe su smeštene u inkubatore, u kojima leže uglavnom gole ili imaju pelenu za jednokratnu upotrebu. Sa njima se komunicira preko specijalnih otvora za ruke.

Razne cevi, elektrode, kablovi od bebe do monitora, boca za ishranu i ostali aparati koji obezbeđuju vitalne funkcije i služe za uzimanje analiza krvi i me-renje važnih parametara (temperature, pulsa, krvnog pritiska, zasićenosti krvi kiseonikom, količine mokraće itd.) mogu da deluju zastrašujuće, ali su zaista potrebni.

Veliki broj beba je osvetljen plavom svetlošću koja smanjuje nivo žutog pigmenta – bilirubina u krvi. One imaju specijalnu zaštitu za oči. U jedinici intenzivne nege se ne čuje dečji plač, već ritmičan zvuk monitora koji odgovara pulsu malih pacijenata.

Kako da se zbližim sa mojom bebom kada su je odmah posle porođaja odneli daleko od mene?

Ljubav i veza između roditelja i deteta ne nastaju automatski, u trenutku rađanja, već se razvijaju i učvršćuju postepeno, tokom narednih meseci i godina, da bi nesmanjenom snagom trajali do kraja života. Svakako da majka, ali i otac komuniciraju sa detetom još pre rođenja.

Dete pamti glasove koje je tada čulo, pa oni deluju umirujuće i nakon rođenja. Dobro je da tata odmah poseti svoje dete, a vi čim vas otpuste iz bolnice (bilo bi dobro da vam do tog perioda donesu bebinu sliku). Informacije preko telefona se podrazumevaju.

Nakon kratkotrajne pripreme, roditeljima se omogućuje da uđu u odeljenje intenzivne nege. Moći ćete da posmatrate svoju bebu dok leži u inkubatoru. Takođe će vam dozvoliti daje pomilujete i da joj pričate, a ako duže boravi u bolnici, možda i da pomažete oko presvlačenja ili hranjenja-kada se stabilizuje. Kad god vam se ukaže prilika, gledajte se sa vašim detetom u oči.

Ne bojte se zbližavanja sa bebom na intenzivnoj nezi. Ono je i vama i njoj potrebnije nego što možete da zamislite, a povećava i šanse za dobar ishod. Neka vam je stalno na umu trenutak kada ćete svoje dete da privijete na grudi i podojite. Pripremajte se za taj čin, ma koliko dugo ga čekali. Čim beba bude u stanju da sisa, bićete primljeni u bolnicu radi dojenja, a tada će zbližavanje biti potpuno.

Kako se hrani nedonošče?

Ishrana nedonesene bebe je posebna „nauka“, koja se razvija iz dana u dan. Stručnjaci pokušavaju da nađu adekvatnu vanmateričnu zamenu za ishranu, koja bi u tom stadijumu razvoja deteta trebalo da se odvija preko posteljice. Za preterminske bebe nije dovoljno dobro ni mleko žena koje su rodile u terminu, niti obično adaptirano mleko za novorođenčad. Bebama koje su rođene blizu termina, mleko sopstvene majke može da zadovolji skoro sve nutritivne potrebe, ali ono neće biti adekvatno za decu vrlo male telesne mase, posebno ispod 1500 grama. Njima se daje: ili mleko sopstvene majke, kome su dodati specijalni „obogaćivači“, ili posebna mlečna formula (namenjena ovako nezrelim bebama) – koja sadrži više belančevina, minerala i nekih drugih sastojaka, a srazmemo manje vode.

U početku, zbog nezrelog refleksa sisanja i gutanja, kao i zbog raznih medicinskih procedura u sklopu intenzivne nege, ishrana se sprovodi preko cevčice plasirane kroz nos, koja vodi u bebin želudac. Pritom su obroci količinski mali – delom zbog malog kapaciteta želuca, delom zbog nezrelosti i sporosti organa za varenje. Izuzetno nezrele i bolesne bebe se u početku hrane preko vene, kasnije preko sonde, da bi na kraju mleko dobijale putem kašičice ili flašice, a u optimalnim uslovima nauče i da sisaju. Zato treba da budete uporni i da redovnim izmlazanjem održavate svoje mleko, kako bi ste u datom trenutku mogli da se pridružite svojoj bebi i počnete daje dojite. Ukoliko to nije moguće, najbolja zamena je visokoadaptirana mlečna formula za prevremeno rođenu decu, prema preporuci lekara.

Kada će moja nedonesena beba moći da sisa?

Prvi podoj nedonesene bebe obično ne nastupa odmah posle porođaja, jer ona često zahteva vreme za adaptaciju na vanmaterični život, i to duže od terminske bebe.

Međutim, ako joj jc sasvim dobro nema razloga tlu ne započne sa sisanjem već nakon 30. nedelje gestacije 

Kako da beba doblja moje mleko?

Ukoliko jc beba smeštena u centar za nedonesenu decu, majka se prima čim dete bude sposobno da sisa, a dotle šalje ili donosi svoje izmlazano mleko kojim se njena beba hrani pomoću cevčicc. Danas i kod nas postoji banka mleka u koju specijalno obučeno osoblje odnosi mleko prikupljeno u porodiliištma od majki nedonesene dece i priprema ga za upotrebu. Cilj je da svako nedonošče dobija mleko sopstvene majke, ukoliko ga ima.

Kako da dojim nedonošče?

Ako sve ide kako treba, jednoga dana će doći trenutak da svoju bebu privijete na grudi kako bi pokušala da sisa. Pre prvog podoja, proučite literaturu i dojenju. Smestite se što udobnije. Pridržavajte bebinu glavu, a potom joj stavite bradavicu pored usana, kako biste aktivirali refleks traženja i beba će okrenuti usta ka njoj. Zatim bradavicu uhvatite palcem i kažiprstom i „gurnite“ bebi pod gornju usnu, što bi trebalo da izazove refleks sisanja. Jednim prstom udaljite dojku od bebinog nosa, kako bi mogla da diše. Ukoliko spava, nežno je štipnite za nožicu da bi se razbudila, a potom joj istisnite malo svog mleka u usta, da oseti ukus.

Prvi pokušaji sisanja mogu da budu bezuspešni i kod terminske bebe, pa ne sme da vas obeshrabri ako majušno biće ne uspe da se najede „od prve“. Treba biti uporan, naročito ako je beba dotle hranjena flašicom, jer će se pri pokušaju da sisa iz dojke osećati zbunjeno. No, najverovatnije će ubrzo da prevaziđe to stanje. Uostalom, vaša blizina i toplota će učiniti svoje. Poznati zvuk otkucaja vašeg srca prija bebici, pa će se u vašem naručju osećati dobro. Jedino je važno da budete maksimalno opušteni i strpljivi. Zamolite osoblje bolnice da vam dozvoli da dovoljno vremena provedete sa bebom. Njoj je potreban i čitav sat da se najede, jer često prekida sisanje kako bi se odmorila. I vašim grudima, naviknutim na mehaničko pumpanje, biće potrebno neko vreme da se prilagode pokretima bebinih usta. Ali, uskoro ćete primetiti da se sisanje usporilo i da beba lepo guta.

Kako da znam da li beba uspešno sisa?

Pratite kretanje njene telesne mase. Ukoliko dobija 15-30 grama dnevno, odnosno 100-200 grama nedeljno, biće joj dobro. Do datuma prvobitno utvrđenog termina porođaja bi trebalo da se približi telesnoj masi od 2700-3600 grama.

Hoće li beba rođena sa malom telesnom masom dostići svoje vršnjake?

Kada govore o prevremeno rođenoj deci, stručnjaci obično koriste termin „korigovani uzrast“, jer ga ne računaju od stvarnog datuma rođenja, već od datuma kada bi trebalo da se rodi. Ako se tako posmatra, većina beba i ne zaostaje za svojim vršnjacima. Zdrava beba rođena na vreme normalno gubi 5-10% svoje porođajne masc u prv im danima nakon rođenja, a nedonošče, zbog većeg procenta vode u telu, gubi i više (ako je bolesno i do 15-20%).

Zato je rani početak hranjenja ovakve dece od izuzetnog značaja. Brzina prirasta telesne mase je u početku manja, a kasnile otprilike jednaka brzini zrele, donesene novorođenčadi, što u odnosu na početnu masu znači mnogo brži rast. Budući da je rast u dužinu nedonoščadi ne samo relativno već i apsolutno brži nego u terminske dece, u uzrastu od nekoliko godina gubi se razlika u telesnim merama između populacije nedonesene i donesene dece, naravno uz pretpostavku da postoje optimalni uslovi nege i ishrane. Nemlečna ishrana se nedonesenom detetu uvodi otprilike onoliko kasnije u odnosu na terminsku decu koliko je ranije rođeno, o čemu će svaki roditelj na vreme biti informisan od strane pedijatara. Osim uvećavanja dimenzija, važno je i kojom brzinom beba ovladava raznim veštinama. Zdrava nedonesena deca i uz najbolje uslove ipak kasnije od donesene nauče da sede da samostalno hodaju i govore, ali se ta razlika nakon tri godine gubi. Čak se ni kod dece bez rizika ne razvijaju sve veštine istim tempom. Tako su bebe u nečemu brže, a u nečemu sporije, što određuju njihovi geni. Važno je da napredak kontinuirano postoji. Ukoliko vaša beba zaostaje u izvršavanju većine funkcija, obavezno se obratite lekaru. On će da vas uputi specijalisti za razvojnu neurologiju, koji će da obavi specijalne preglede i ustanovi pravo stanje stvari. Ako je bebi potrebna stimulacija, pokazaće vam kako da je sprovodite i na šta da obraćate pažnju. Nekada ćete morati da svakodnevno radite vežbe sa bebom, ali svaki napredak treba da vas obraduje. Umesto da kod svog odojčeta tražite određena ponašanja u određeno vreme, opustite se i uživajte u njegovom napretku, dajući mu podršku po potrebi. Važno je da se stimulacija započne u prvom tromesečju, jer je tada najveći izgled za uspeh.

Da li će moja sićušna beba moći normalno da diše?

Apnea (prestanak disanja duži od 20 sekundi) uobičajena je pojava kod nezrele dece. Kod dece koja su rođena pre 35. nedelje gestacije može (ali ne mora) da se po rođenju ispolji respiratorni distres sindrom.

Da li će kiseonik koji beba prima da ošteti njen vid?

Retinopatija nedonesenosti je posledica oštećenja mrežnjače oka kiseonikom i pogađa uglavnom decu rođenu sa manje od 1500 grama. Danas postoje vrlo efikasne mere prevencije i terapije ove komplikacije. Naime, količina kiseonika koja stiže u bebinu krv se može kontinuirano pratiti preko elektrode zalepljene za bebinu kožu. Čim se zasićenost krvnog pigmenta hemoglobina kiseonikom približi opasnoj granici, uključuje se alarm koji obavezuje osoblje da smanji količinu kiseonika, tako da se retinopatija sve rede sreće. Izuzetno je važno da bebu još u prvim mesecima pregleda oftalmolog kako nc ne bi zakasnilo sa eventualno potrebnom terapijom. 

Da li će se moja beba normalno razvijati?

Nedonoščad je u mnogo većoj meri nego donesena novorođenčad izložena riziku oštećenja mozga koje rezultira ometenim razvojem. Zato je neophodno da se vaša beba prati određeno vrcme. U tome će vam pomoći stručnjaci razvojnog savetovališta pri vašem domu zdravija. I ukoliko bude potrebno, beba će biti upućena na fizikalnu terapiju.

Rađanje jako male bebe prirodnim putem je ponekad rizično zbog veoma nežnih krvnih sudova mozga koji bi u slučaju da porođaj „zapne“, lako mogli da popucaju, te da nastanu moždana krvarenja različitog obima.