Naravno, ne možete da promenite svo­je godine, niti godine svojih jajnih ćelija. A saznanje da su zalihe starijih jajnih ćeli­ja verovatno odgovorne za hromozomske probleme prilikom prethodnih trudnoća može biti obeshrabrujuće. Uostalom, zar se to neće stalno ponavljati dok se zdrava jajna ćelija i spermatozoid slučajno ne sret­nu? Jednostavan odgovor glasi da hoće, ali, srećom, postoji velika verovatnoća da će se to savršeno sparivanje dogoditi spontano u vašoj sledećoj trudnoći. To je ono što se naj­češće dešava u slučajevima kao što je vaš.

Ali šta se dešava ukoliko problemi s hromozomima onemogućavaju taj srećan ishod i stvaranje zdravog embriona? Kod veoma malog broja parova (naročito sta­rijih) spontani pobačaji zbog hromozom- skih anomalija dešavaju se stalno iznova. Nažalost, nemoguće je otkriti manjkave hromozome u embrionu kada do začeća dođe prirodnim putem. Ali današnja me­dicinska tehnologija omogućava lekarima da pregledaju embrione nastale in vitro (u laboratoriji, u Petrijevoj šolji) i da oda­beru najzdravije, bez hromozomskih ano­malija, radi implantacije. Ova tehnologija, poznata pod nazivom predimplantacijska genetska dijagnostika (PGD), u suštini predstavlja biopsiju embriona i koristi se kao dopuna vantelesnog oplođenja. PGD omogućava vašem lekaru da pregleda DNK jedne ćelije svakog embriona i otkri­je zdrave embrione. Kada se utvrdi da em­brion nema hromozomske anomalije, on može da se prebaci u vašu matericu, u nadi da će se uspešno usaditi u njen zid i da će se razviti zdrava trudnoća i zdrava beba.

Naravno, komplikovane metode često idu ruku pod ruku s komplikovanim odlu­kama. Pre nego što se opredelite za PGD, trebalo bi da vi i vaš suprug razgovarate sa svojim lekarom kako bi vas on upoznao s prednostima i nedostacima tog postupka, kao i s potencijalnim rizicima. Moraćete takođe da se upoznate s problemima koje može izazvati primena ove metode (možda će se pojaviti embrioni s hromozomskim anomalijama, a vi ćete morati da razmislite o tome šta će biti s njima). Takođe je bitno da uzmete u obzir dodatne troškove (me­toda nije jeftina, a vantelesno oplođenje ionako je skupo) i da imate na umu to da PGD ne može da otkrije sve hromozomske anomalije. Takođe se još ne zna da li PGD povećava stopu uspešnih trudnoća ili sma­njuje stopu spontanih pobačaja. Ipak, za mnoge parove – naročito one koji se suoča­vaju s ponavljanjem pobačaja – PGD može da bude presudan za zdravu trudnoću.

Imajte isto tako na umu to da i neki drugi činioci izazivaju spontane pobača­je. Uostalom, samo na osnovu toga što je prethodna beba imala probleme s hromo­zomima nemoguće je sa sigurnošću za­ključiti (osim ukoliko testovi nisu urade- ni i na drugom fetusu) da je isti problem doveo i do drugog prekida trudnoće. Stoga prvo proverite sve ostale potencijalne fak­tore rizika (uključujući hormonsku nerav­notežu, češću kod žena iznad 35 godina) da biste povećali šanse za uspešnu trudno­ću narednog puta, bez obzira na to za ka­kvo ćete se začeće odlučiti