Šta je halitoza (neprijatan zadah iz usta)?
 

Halitoza predstavlja neprijatan zadah iz usta. Na latinskom jeziku se kaže stomatodisordia, ili foetor ex ore. To je veoma neprijatno stanje, kako za osobu koja pati od neprijatnog zadaha, tako i za okruženje. Često može voditi i u prave psihičke probleme tipa depresije i anksioznosti, zbog desocijalizacije Najčešći uzrok neprijatnog zadaha je pojava bakterija u usnoj duplji i veoma se lako rešava, medjutim, nekada su uzroci mnogo ozbiljniji i zahtevaju ozbiljniji tretman.

Uzroci neprijatnog zadaha mogu birti različiti, tj. varijaju od bolesti zuba i usne duplje do patoloških procesa na sinusima

Neprijatan zadah je najčešće objektivan problem koga često pojedinci nisu svesni, ili su svesni veoma malo. Sa druge strane, nekada ljudi mogu preterivati sa eliminisanjem neprijatnog zadaha, iako on objektivno ne postoji, ili je veoma blag, gotovo neprimetan. Mada, ne treba zaboraviti da halitoza može biti izuzetno neprijatna i evidentan simptom nekih ozbiljnih bolesti.

Kako se manifestuje halitoza?

Halitoza je simptom raznih stanja i bolesti i pacijenti često sami primećuju, ili im na ovo stanje pažnju skreće okolina.

Sa neprijatnim zadahom, često se vidja suvoća usne duplje, ili pojava sekreta koji se sliva iz nosa po zadnjem zidu ždrela, kao i pojava beličastih naslaga na jeziku i obrazima. Kod gnojne angine grla, često se javlja neprijatan sladunjavi miris. Kod dijabetesa, može se osetiti miris acetona. Kod nekih procesa, poput divertikuluma jednjaka, oseća se miris truleži iz usta.

Normalno se kod svih osoba javlja diskretan, blag i sladunjav miris pri izdisaju. Intezitet tog neprijantog mirisa zavise od: doba dana, starosti osobe, ishrane, kao i nekih fizioloških stanja koja se javljaju prilikom menstrualnog ciklusa.

Doba dana utiče da se se ujutro oseća neprijatan zadah. To se objašnjava time što u toku noći, kada je smanjeno lučenje pljuvačke, nastaje pojačano raspadanje ćelija sluzokože i ostataka hrane i dolazi do razvoja bakterija. U toku dana se luči veća količina pljuvačke koja stalno vlaži zube i oralna tkiva, te je samim tim i zadah iz usta slabiji.

Životno doba utiče tako što se intezitet neprijatnog mirisa povećava sa starošću. Kod  zdrave dece miris nije nimalo neprijatan. Kod starijih osoba oseća se kiseo i težak zadah, koji je veoma neprijatan za okolinu, uprkos besprekornoj oralnoj higijeni.

Dijagnoza

Prilikom pojave neprijatnog zadaha, prvo bi trebalo posetiti stomatologa koji bi načinio pregled i ustanovio prisustvo karijoznih zuba, ili nekih drugih oboljenja usne duplje.

Veoma je bitno načiniti i  pretrage u smislu eventualnog ispitivanja konzumiranja odredjenih namirnica, higijene usne duplje, navika (pušenje) sve do kompleksnijih ispitivanja u smislu gastroskopije, ezofagealne manometrije…

Stomatolog može koristiti halimetar koji aspirira vazduh iz usta i analizira koncentraciju vodonik sulfida i metil merkaptana, gasova koji su odgovorni za loš zadah.

Kako se leči halitoza?

Lečenje neprijatnog zadaha ima za cilj da se ukloni neprijatan zadah. Terapijski uspeh zavisi od toga da li je pronađen uzrok halitoze.

Ukoliko je zadah iz usta posledica nekog opšteg oboljenja, potrebno je pristupiti lečenju tog oboljenja. Kod tih pacijenata neophodno je preduzeti istovremeno i lokalne mere kojima se utiče na oralne uzroke, jer je često u pitanju udruženo dejstvo. Tada zadah nastaje konbinacijom faktora unutar i izvan usne duplje.

Vrlo značajna mera u otklanjanju oralnih uzroka je i otklanjanje zubnih naslaga i uspostavljanje oralne higijene. Stvaranje uslova za obavljanje oralne higijene podrazumijeva i plombiranje karioznih zuba i uklanjanje nepravilnih protetskih radova. Naročitu pažnju treba obratiti na aproksimalne plombe (plombe koje se nalaze sa bočne strane zuba), koje mogu da stvore mesta na kojima se zadržavaju ostaci hrane, koje je teško ukloniti pranjem zuba. Pažnju treba da obrate pacijenti sa totalnim i parcijalnim protezama, koji moraju održavati higijenu istih. U protivnom dolazi do stvaranja naslaga hrane i pigmenata na njima, kao i do razvijanja kolonija gljivica  io bakterija koje prouzrokuju zadah iz usta.

Nakon uklanjanja zubnih naslaga i uspostavljanje oralne higijene, bpacijenta treba obučiti u održavanju oralne higijene. Takve pacijente treba kontrolisati i pratiti adekvatnost oralne higijene.

Saveti za prevenciju neprijatnog zadaha: 

• Ostavite pušenje i smanjite konzumiranje kafe i alkoholnih pića, kao i hrane koja se teško svaruje i hrane koja ima neprijatan miris (crni i beli luk)
• Održavajte vlažnost usne duplje običnom vodom (sokovi koji sadrže šećer pospešuju razvoj bakterija)
• Posećujte stomatologa najmanje dva puta godišnje
• Koristite konac za zube i antiseptične rastvore za ispiranje.