Šta su ureterokele (uretherocoele)?
Ureteri (mokraćovodi) predstavljaju mokraćne kanale koji vode urin od bubrega ka mokraćnoj bešici. Brojne su anomalije koje mogu da pogode ove strukture poput dupliranih uretera, striktura (suženje), megauretera, ureterokele, izmeštene anatomije uretera (ektopija), vezikouretralni refluks… Anomalije mokraćnih puteva su veoma bitan faktor u nastanku morbiditeta novorodjene dece.
Ureterokela predstavlja ograničeno proširenje uretera (mokraćovoda). Ureterokela se može javiti kao izolovano stanja na ureteru, a može se javiti u okviru udruženih anomalija poput dupliranog i ektopičnog uretera, dupliranih sistema za skupljanje urina na bubregu… Najčešće se ureterokele nalaze na distalnim delovima uretera, ali se mogu naći na bilo kom njegovom delu.
Statistički podaci pokazuju da se ureterokele javljaju otprilike na svakih 4000 novorodjenčadi. Pretežno se javljaju kod pripadnika bele populacije. Nešto češće se javljaju sa leve strane tela, a najredje se javljaju obostrano.
Kako se manifestuje ureterokela?
Kada postoje, simptomi i znaci ureterokele su
- nespecifičan bol u trbuhu
- prisustvo krvi u urinu (hematurija)
- simptomi i znaci urinarne infekcije (peckanje pri mokrenju, često mokrenje, povišena telesne temperatura)
- postoji slab rast i razvoj deteta
- može se javiti prisustvo kamena u mokraćnim kanalima koje se karakteriše veoma jakim bolovima u predelu ledja
Komplikacije nelečene ureterokele mogu biti urosepsa usled nelečenih urinarnih infekcija, urolitijaza (prisustvo kamena u mokraćnim kanalima), hidronefroza…
Kako se postavlja dijagnoza ureterokele?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom nije dovoljna za postavljanje dijagnoze ureterokele.
Ultrazvučnim pregledom trbuha može se postaviti dijagnoza ureterokele, ali je potrebno iskustvo i veoma često, dopunski pregledi.
Od laboratorijskih ispitivanja potrebno ja proceniti parametre bubrežnih funkcija (urea i kreatinin, nivoi elektrolita) i načiniti pregled urina sa urinokulturom zbog verovatnoće nastanka urinarnih infekcija.
Mogu se načiniti i endoskopska ispitivanja kako bi se isključilo, ili dokazalo postojanje refluksa i eventulano postojanje ureterokele u zidu mokraćne bešike.
Kod dobre funkcije bubrega, može se načiniti intravenska urografija koja podrazumeva ubrizgavanje kontrasta u krvotok i praćanje njegovog izlučivanja. Takodje, može se načiniti i anterogradna, ili retrogradna pijelografija koja podrazumeva ubrizgavanja kontrastnog sredstva direktno u urinarne puteve.
Najdetaljniji dijagnostički rezultati se postižu nuklearnom magnetnom rezonancom, ali je kod dece neophodno promeniti i opštu anesteziju prilikom njenog izvodjenja, jer je potrebno dugotrajno mirovanje.
Vitakerov test je invazivna metoda koja podrazumeva ubacivanje katetera u bubrežne čašćice i merenje pritiska vode u njima.
Kako se leči ureterokela?
Nikada se ne savetuje praćanje promene, već se odmah uključuju antibiotici kao profilaksa infekcije.
Kod urinarnih infekcija, obavezna je upotreba antibiotika po antibiogramu.
U najvećem broju slučajeva, terapija podrazumeva hirurški pristup.
Zahvat se po pravilu sastoji od resekcije ureterokele i anastomoziranja uretera. Kod promena na bubrezima dolazi u obzir i nefrektomija (hirurško odstranjivanje bubrega).. Nakon intervencije potrebna je antibiotska profilaksa, kao i rednovni kontrolni pregledi u smislu ultrazvuka trbuha i laboratorijskih analiza.
