M. Hurler (MPS I)

Nastaje zbog deficita enzima a-L-iduronidaze (koja od der- matan- i heparan sulfata odvaja iduronsku kiselinu) i taloženja dermatan- i heparan sulfata u brojnim tkivima. Ovo oboljenje ima najtežu kliničku sliku od svih MPS.

U gotovo svim tkivima se nalaze vakuolizirane (“gargoyle”) ćeli­je, sa lizozomima koji su prepunjeni mukopolisaharidima. Javljaju se hijalinizacija kolagena i separacija kolagenih vlakana, što dovodi do ukočenosti i deformiteta zglobova, kontrakture grudnog koša, zadebljanja meninga, hidrocefalusa i sklonosti ka nastanku hernija. Suženje koronarnih arterija, zadebljanje srčanih zalistaka, endokar- da i miokarda dovode do kongestivne srčane insuficijencije.

Bolest se ispoljava u drugoj polovini 3L godine života, a u 2. ili 3. godini klinička slika je potpuno razvijena i prepoznatljiva. Karakteristične su grube crte lica (antimongoloidno postavljene oči, ugnuta baza nosa, nozdrve široke i put napred, stalno otvorena usta). Glava je velika i dolihocefalična (zbog taloženja MPS u mozgu ili are- sorptivnog hidrocefalusa koji je uzrokovan zadebljanjem meninga). Disanje je stridorozno (zbog suženja gornjih disajnih puteva, hiper- plazije limfoidnog tkiva i hroničnog sinusitisa i adenoiditisa). Toraks je deformisan, skraćen i proširen. Jetra i slezina se uvećane, što dodat­no otežava disanje. Postoji izražena torakolumbalna kifoza. Sve ovo doprinosi recidivima respiratornih infekcija i postepenom razvoju respiratorne insuficijencije. Oboleli imaju zamućenu rožnjaču, umbi- lifealnu i ingvinalnu herniju. Postepeno dolazi do razvoja i kongestivne srčane insuficijencije. Psihomotorni razvoj ostaje na nivou 2-3. godišnjeg deteta. Smrt nastupa u ranom adolescentnom uzrastu.

Radiografske promene na kostima su brojne. Na rebrima se vidi karakteristično proširenje sternalnih krajeva (“poput vesla”), a profilni snimak torakolumbalne kičme pokazuje deformitet pršlje- nova u vidu “žandarmske kape”. Prisutan je gibus. Postoji hipoplaz- ija kostiju karlice, coxa valga i skraćenje dugih kostiju.

Dijagnoza počiva na kliničkoj slici, laboratorijskim nalazima (Alderova telašca u limfocitima, visoka koncentracija dermatan- i heparan sulfata u urinu), oftalmološkom pregledu, karakteristič­nim Rtg promenama. Definitivna dijagnoza se postavlja dokaziva­njem deficita enzima a-L-iduronidaze u serumu, leukocitima ili kulturi fibroblasta kože.

Ne postoji specifična terapija. Moguća je prenatalna dijagnoza.