ISHRANA SONDOM kod deteta, dece

Ishrana sondom predstavlja metodu izbora u obezbeđenju nutritivnih potreba bolesnika lišenog mogućnosti adekvatnog oral­nog unosa (Tabela 4). U odnosu na parenteralnu ishranu, ona je prirodnija, jednostavnija, manje rizična, jevtinija i za bolesnika daleko konfornija. Od posebnog značaja je odsustvo ozbiljnih kom­plikacija koje se javljaju u sklopu totalne parenteralne ishrane, kao što su holestazni sindrom i infekcije, tromboembolije i mehaničke povrede vezane za centralni venski kateter. Sem toga, strukturne i funkcionalne promene na digestivnom sistemu, karakteristične za dugotrajnu totalnu parenteralnu ishranu, mnogo su manje, te je nutritivna rehabilitacija bolesnika po njenom prekidu znatno kraća i efikasnija. Osnovni preduslov za ishranu sondom je očuvan ana­tomski integritet i motilitet creva, dok se poremećaj digestije i ap­sorpcije, primenom elementarne ili semielementarne hrane, može lako premostiti. Imajući u vidu ove činjenice, ishrana sondom je danas značajno potisnula parenteralnu.

Ishrana sondom mora bolesniku da obezbedi sve neophodne makro- i mikronutrijente koje će mu omogućiti, ne samo preživlja­vanje nego i adekvatan rast i razvoj. Hrana, bilo standardna ili spe­cijalna, aplikuje se u likvidnom obliku. U većini slučajeva ona se po sastavu ne razlikuje od normalne za uzrast deteta, dok je u određenim patološkim stanjima, kao što su poremećaji digestije i apsorpcije, teška malnutricija, prolongirano hiperkatabolično sta­nje, akutni pankreatitis, Crohnova bolest, hepatična insuficijencija…