Tumori mozga kod dece

Tumori mozga čine više od 90% svih tumora CNS. Posle leuke­mije to je najčešće maligno oboljenje u detinjstvu. Uglavnom se radi o primarnim tumorima, a retko o metastazama.

Podela. Po lokalizaciji mogu biti supratentorijalni i infratentori- jalni. U uzrastu od 2 do 12 godina češće su infratentorijalni (tumo­ri zadnje lobanjske jame).

Primarni tumori mogu da potiču od neuroepitelnih ćelija (od neurona i glija ćelija, od primitivnih neuroektodermalnih ćelija, od ćelija horoidnog pleksusa i od ćelija pinčalne žlezde), zatim od moždanica, nervnih omotača, limfnog tkiva, krvnih sudova, germi- nativnih ćelija (npr. teratomi), embrionalnih ostataka (npr. kranio- faringeom) i od ćelija hipofize.

Najčešći tumori u dece mlađe od dve godine su meduloblastomi, spororastući astrocitomi i ependimomi. U uzrastu od 5 do 9 godina najčešći su meduloblastomi i astrocitomi različitog stepena malig- niteta. Meduloblastom pripada PNET i smatra se veoma malignim tumorom, dok je od glioma najagresivniji glioblastoma multiforme.

Klinička slika. Ona zavisi od uzrasta, veličine tumora i njegove lokalizacije. Veliki tumor, značajan perifokalni edem i opstrukcija toka likvora se manifestuju simptomima i znacima intrakranijalne hipertenzije. Nezavisno od lokalizacije tumor mozga menja ličnost i ponašanje deteta, ispoljava se kao zamorljivost, iscrpljenost, raz- dražljivost, hiperaktivnost, agresivnost, zaboravnost, mentalna usporenost, letargija i apatija. Mogući su anoreksija i gubitak u telesnoj masi. Fokalni simptomi i znaci zavise od lokalizacije tumo­ra i od toga koje susedne strukture tumor komprimuje ili infiltrira. Tu spadaju: motorna slabost (npr. hemipareza), cerebelarni znaci, fokalne konvulzije (i spori talasi u EEG nalazu), poremećaj površ­nog i dubokog senzibiliteta, problemi sa govorom, ispadi u vidnom polju, kranijalne neuropatije i endokrinološka disfunkcija. Primar­ni tumori mozga retko metastaziraju.

Dijagnoza. Najvažnija su neuroradiološka ispitivanja (CT glave sa kontrastom, MR endokranijuma i MR spektroskopija). Definitivna dijagnoza je histološka.

Lečenje. Ono je obično kombinacija hirurške, radio- i hemiote- rapije. Ako je tumor maligan ili samo delimično izvađen neopho­dno je postoperativno zračenje uz citostatike. Nepristupačan tumor se leči zračenjem sa ili bez hemioterapije.

Prognoza. Izlečenje je moguće ako je tumor potpuno uklonjen hirurškim putem, a histološki nalaz je povoljan (npr. neurofibrom,

meningeom, akustički švanom i spororastući astrocitom). Napredak u terapiji je omogućio veće preživljavanje, ali su sekvele i dalje česte (motorni hendikep, neuropsihološki deficit, epilepsija i dr). Najveća je smrtnost kod glioma moždanog stabla.