Proliv i rehidratacija kod dece

Najčešći izazivači proliva kod beba su rotavirusi, potom adenovirusi i drugi redi virusi. Sa manjom učestalošću se javljaju bakterijski enteroko- litisi, uzrokovani Salmonelom, Ešerihijom, Kampilobakterom, Jersinijom… Parazitoze takođe mogu da budu uzročnik dijareje, a ne sme se zaboraviti ni pojava proliva kod intolerancije pojedinih namirnica (na primer, kod intolerancije laktoze).

Odojčad na prirodnoj ishrani moraju da nastave sa uobičajenim po- dojima, uz dodatnu rehidraciju između podoja. Kod odojčadi koja koriste mleko u prahu, prelazi se na posebne formule namenjene bebama sa pro- livom. Kod beba koje uzimaju i drugu vrstu hrane izbegavaju se (ukidaju) sokovi, sveže voće, leguminoze.

Kad postoji sumnja na bakterijsku infekciju i kada su prolivi intenzivni, ili u stolici postoji sukrvica, potrebno je u terapiju uključiti antibiotike, uz blagovremeno uzimanje uzoraka stolice za koprokulturu. Kod malih pacije­nata koji imaju pored proliva i povraćanje, potrebno je hospitalno lečenje.

U prevenciji dijareja uvek treba imati u vidu da su infektivne dijareje zapravo feko-oralne infekcije i da se najčešće dobijaju zvog takozvanog ,,4F” (food, fingers, flies, feces – kontaminiranom hranom, prstima, odno­sno prljavim rukama, prenošenjem zaraze preko muve, odnosno insektima I, konačno, direktnom kontaminacijom fecesom – kontaminacija vode i hrane, pribora za jelo…).

Simptomi dehidracije mogu da se razvijaju postepeno ili naglo, za­visno od dinamike kojom infektivni agens deluje toksinima ili direktnim prisustvom na zid creva. Kod proliva usled intolerancije pojedinih vrsta hrane dehidracija nastupa sporije.

Nijé mali broj slučajeva u kojima beba dehidrira maltene posle jedne jedine velike stolice – obično posle „zatišja”, odnosno prividnog 24-satnog ili dužeg prestanka proliva. Simptomi zavise od stepena dehidracije:

* Blaga dehidracija je gubitak telesne mase manji od 2,5%. Mokrenje je normalno, postoji dobro opšte stanje, jezik i uspa šupljina su vlažni, turgor kože je održan, fontanela nije uvučena.

•  Umerena dehidracija je gubitak telesne mase manji od 10%. Mo­krenje je oslabljeno, postoji promena raspoloženja kod bebe, oči su „upale”, jezik i usna šupljina su suvi, oslabljen je turgor kože, fonta­nela je udubljena.
•  Teška dehidracija predstavlja gubitak telesne mase veći od 10%. Beba ne mokri posljednjih šest sati, postoji izražena adinamija, ponekad i konvulzije, plač je bez suza, a pored prethodnih simptoma postoji i ubrzano disanje. U dahu se često oseća i miris acetona.

Rehidracija se sprovodi peroralno ili parenteralno, zavisno od stepena dehidracije, pratećih bolesti i simptoma i drugih faktora koje procenjuje pedijatar ili porodični lekar. Uopšteno, kod blage dehidracije daje se pero- ralna nadoknada tečnosti, kod umerene dehidracije se daje peroralna na­doknada samo bebama koje su na mešovitoj ishrani i ne povraćaju, a kod teške dehidracije obavezna je infuziona rehidracija kod svih pacijenata.