Proliv i rehidratacija kod dece
Najčešći izazivači proliva kod beba su rotavirusi, potom adenovirusi i drugi redi virusi. Sa manjom učestalošću se javljaju bakterijski enteroko- litisi, uzrokovani Salmonelom, Ešerihijom, Kampilobakterom, Jersinijom… Parazitoze takođe mogu da budu uzročnik dijareje, a ne sme se zaboraviti ni pojava proliva kod intolerancije pojedinih namirnica (na primer, kod intolerancije laktoze).
Odojčad na prirodnoj ishrani moraju da nastave sa uobičajenim po- dojima, uz dodatnu rehidraciju između podoja. Kod odojčadi koja koriste mleko u prahu, prelazi se na posebne formule namenjene bebama sa pro- livom. Kod beba koje uzimaju i drugu vrstu hrane izbegavaju se (ukidaju) sokovi, sveže voće, leguminoze.
Kad postoji sumnja na bakterijsku infekciju i kada su prolivi intenzivni, ili u stolici postoji sukrvica, potrebno je u terapiju uključiti antibiotike, uz blagovremeno uzimanje uzoraka stolice za koprokulturu. Kod malih pacijenata koji imaju pored proliva i povraćanje, potrebno je hospitalno lečenje.
U prevenciji dijareja uvek treba imati u vidu da su infektivne dijareje zapravo feko-oralne infekcije i da se najčešće dobijaju zvog takozvanog ,,4F” (food, fingers, flies, feces – kontaminiranom hranom, prstima, odnosno prljavim rukama, prenošenjem zaraze preko muve, odnosno insektima I, konačno, direktnom kontaminacijom fecesom – kontaminacija vode i hrane, pribora za jelo…).
Simptomi dehidracije mogu da se razvijaju postepeno ili naglo, zavisno od dinamike kojom infektivni agens deluje toksinima ili direktnim prisustvom na zid creva. Kod proliva usled intolerancije pojedinih vrsta hrane dehidracija nastupa sporije.
Nijé mali broj slučajeva u kojima beba dehidrira maltene posle jedne jedine velike stolice – obično posle „zatišja”, odnosno prividnog 24-satnog ili dužeg prestanka proliva. Simptomi zavise od stepena dehidracije:
* Blaga dehidracija je gubitak telesne mase manji od 2,5%. Mokrenje je normalno, postoji dobro opšte stanje, jezik i uspa šupljina su vlažni, turgor kože je održan, fontanela nije uvučena.
- Umerena dehidracija je gubitak telesne mase manji od 10%. Mokrenje je oslabljeno, postoji promena raspoloženja kod bebe, oči su „upale”, jezik i usna šupljina su suvi, oslabljen je turgor kože, fontanela je udubljena.
- Teška dehidracija predstavlja gubitak telesne mase veći od 10%. Beba ne mokri posljednjih šest sati, postoji izražena adinamija, ponekad i konvulzije, plač je bez suza, a pored prethodnih simptoma postoji i ubrzano disanje. U dahu se često oseća i miris acetona.
Rehidracija se sprovodi peroralno ili parenteralno, zavisno od stepena dehidracije, pratećih bolesti i simptoma i drugih faktora koje procenjuje pedijatar ili porodični lekar. Uopšteno, kod blage dehidracije daje se pero- ralna nadoknada tečnosti, kod umerene dehidracije se daje peroralna nadoknada samo bebama koje su na mešovitoj ishrani i ne povraćaju, a kod teške dehidracije obavezna je infuziona rehidracija kod svih pacijenata.
