uz stepenice i nemogućnošću ustajanja iz sedećeg položaja ili čučnja. Kožne promene karakteristične za JDM su diskretna ljubičasta prebojenost očnih kapaka (heliotropna ospa) i eritematozni plakovi i papule (Gottronove papule) sa deskvamacijom na ekstenzornim stranama zglobo­va, najčešće kolena ili proksimalnih interfalangealnih zglobova Periungvalni eritem i dilatacija kapilarnih petlji korena noktiju su takođe od značaja u postavljanju dijagnoze JDM. Artralgije ili artritis se mogu pojaviti kod pojedinih bolesnika.

Kalcinoza je osnovna komplikacija JDM i ponekad je ograničena samo na mestima pritiska (ekstenzome strane ekstremiteta, gluteusi) ili na mestima gde je prethodno bila prisutna značajna inflamacija kože i potkožnog tkiva. Rizik za razvoj kakinoze i lipodistrofije je povišen kod bolesnika sa izraže­nim vaskulitisom ili dužim trajanjem aktivne bolesti

Drugu ozbiljnu komplikaciju JDM predstavlja vaskulitis intestinalnog trakta, koji se može ispoljiti krvarenjem ili perforacijom.

Povišene vrednosti mišićnih enzima (kreatin kinaza, aminotransfera- za, aldolaza, laktat dehidrogenaza) su karakterističan nalaz u JDM. Elektromiografija i biopsija mišića su značajni za dijagnozu.

U terapiji JDM primenjuju se kortikosteroidi, imunosupresivi (meto- treksat, đkbsporin) i intravenski imunoglobulin. Prognoza JDM zavisi od stepena zahvaćenosti muskulature i dužine trajanja bolesti pre uvođenja terapije. Klinički tok je različit. Pojedina deca imaju samo jedan atak JDM i stabilnu remisiju, dok je kod druge dece tok progresivan, sa slabim odgo­vorom na terapiju i gubitkom motornih funkcija.