Oligoartritis označava upalu od jednog do četiri zgloba i pojav­ljuje se kod 40-50% bolesnika. Najčešći je artritis zgloba jednog kolena, zatim skočnog, lakatnog ili zgbba ručja. Pojava ovog oblika je najčešća između treće i pete godine, a ženski pol predominira. Jutarnja ukočenost sa otežanim hodom je najčešći simptom, a kasnije nastupa fleksiona kontraktura u kolenom zglobu sa hipotrofi- jom butnih mišića. Laboratorijska karakteristika ovog oblika artritisa je pozitivnost ANA u serumu, kod više od 80% bolesnika.

Ozbiljna vanzgtobna manifestacija je hronični iridociklitis, koji se uočava kod 40 do 90% bolesnika. Na sreću, iridociklitis se obično pojavljuje posle pojave artritisa. Retko, klinički simptomi iridocikli- tisa nisu izraženi i otkriva se pomoću biomikroskopskog pregleda.

Od 5 do 10% ovih bolesnika će tokom prvih šest meseci razviti poliartritis (ekstendirani poliartikularni oblik), koji kasnije ima isti tok kao RF(-) poliartritis. Laboratorijski nalazi nisu od značaja za postavljanje dijagnoze, izuzev nalaza pozitivnih ANA u serumu. Prog­noza bolesnika sá oligoartritisom je uglavnom dobra. Neprepoznati iridociklitis može da dovede do ireverzibilnog oštećenja vida i slepila i zato su neophodne redovne kontrole.

Entezitis (inflamacija mesta insercije tetiva) sa oligoartritisom je drugi, poseban oblik oligoartritisa sa zahvatanjem velikih zglobova donjih ekstremiteta i sakroilijačnih zglobova. HLA B27 antigen je pozitivan kod 25 do 50% bolesnika. Često srodnici imaju oboljenja povezana sa pozitivnošću za HLA B27 antigen (ankilozirajući spon- dilitis, reaktivni artritis, Rajterov sindrom, artritis udružen sa hro- ničnim inflamacijskim bolestima creva, akutni prednji uveitis). Za razliku od oligoartritisa, ovi bolesnici ponekad imaju akutni prednji uveitis, koji se odlikuje bolom, lakrimacijom, fotofobijom i hiperemijom konjunktiva.

Terapija

Osnovu terapije JIA čini primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kao što su ibuprofen ili naproksen, ponekad u kom­binaciji sa kortikosteroidima. Nažalost, primena steroida je poveza­na sa dobro poznatim, teškim neželjenim dejstvima koji značajno utiču na kvalitet života ovih bolesnika. Jedine opravdane indikacije za primenu kortikosteroida su: a) soJIA; b) perikarditis; c) iridoci­klitis; d) aktivni oblik poliartikulnog JIA sa izraženom hroničnom anemijom i povišenim inflamacijskim parametrima. Ako se korti- kosteriodi primenjuju neophodno je pažljivo praćenje bolesnika i racionalno smanjenje doza kada se kliničko stanje bolesnika poboljša. Dugotrajno davanje više dnevnih doza neumitno vodi ka razvoju Kušingovog sindroma i drugih brojnih komplikacija.

Primena metilprednizolona u visokim, „pulsnim” dozama (lg/l,73m²) je ponekad neophodna za kontrolnu aktivne bolesti kod soJIA. Prednizon se primenjuje (doza od 1 do 2 mg/kg TM) pokušajem postepenog smanjenja ovih doza na minimalnu imuno- supresivnu dozu (0,3-0,5 mg/kg TM) u toku narednih meseci. U cilju smanjenja učestalosti neželjenih efekata, prednizon se prime- njuje u pojedinačnoj jutarnjoj dozi. Intraartikularna primena korti- kosteroida je indikovana kod bolesnika koji imaju aktivan artritis jednog do tri zgbba.

Lekovi druge linije koji se koriste u lečenju JIA su antimalarici (hidroksihforokvin) ili sulfasalazin. Primena metotreksata u imuno- supresivnim dozama od 10 do 15 mg/m² jednom nedeljno u poslednje dve decenije je značajan napredak u terapiji JIA, naročito poliartritisa.

Biobška terapija se zasniva na primeni humanizovanih monoklonskih antitela, usmerenih protiv citokina ili citokinskih receptora i rezervisana je za bolesnike bez adekvatnog odgovora na standardnu medikamentoznu terapiju. Etanercept je rekombinantni fuzioni pro­tein koji se sastoji od dva lanca koji sa anabgni sa ljudskim TNF- receptorom i koji su povezani sa Fc [konstantni región) ljudskog IgGl molekula. Etanercept je efikasan u terapiji poliartikulamog JIA, sa značajnom bbkadom dejstava TNF, ali je kod sistemskog oblika JIA ova terapija manje uspešna. Primena rekombinantnog humanizovanog monoklonskog antitela protiv IL-6 receptora (MRA) je u prelimi­narnim studijama pokazala efikasnost kod sistemskog JIA. Antagonist receptora IL-1 predstavlja značajnu novost u biobškoj terapiji bole­snika sa teškim oblikom sistemskog JIA bez odgovora na druge obli­ke terapije. Talidomid je imunomodulatomi lek čije je osnovno dej- stvo smanjenje sinteze IL-ip, IL-6 i nuklearnog faktora-Kf} i ima potencijal u lečenju sistemskog oblika JIA.

Fizikalna terapija i rehabilitacija, redovne oftalmobške kontrole, praćenje rasta i razvoja, hirurška korekcija deformiteta, kao i rad socijalnog radnika i psihobga, od izuzetnog su značaja kod dece sa JIA Oko 40% bolesnika sa početkom JIA u detmjstvu ima tegobe i tokom odrasbg doba. Zbog ove činjenice značajno je rano lečenje JIA sa pokušajem sprečavanja trajnih deformiteta zgbbova i nastanka invaliditeta.