Kako se postavlja dijagnoza astme kod deteta, dece?
Iz prethodnog se može zaključiti da je za dijagnozu dečje astme važno prepoznati klinički fenotip, na osnovu vrste simptoma, porodične anamneze, vremena pojave simptoma, postojanja alergije i reagovanja na bronhodilatatore. Ove karakteristike pomažu i u diferenciranju astme od drugih bolesti sa wheezingom (npr. simptomi vezani za hranjenje, bez udruženosti sa virusnim infekcijama gornjih delova respiratornog trakta, ukazuju na postojanje gastroe- zofagealnog refluksa). Deca sa neobjašnjivim epizodama wheezinga koje slabo reaguju na bronhodilatatore moraju imati snimak pluća. Simptomi povezani sa promenama položaja tela mogu biti znak traheomalacije ili anomalije velikih krvnih sudova (pa je neophodno bronhoskopsko ispitivanje). Postojanje cijanoze ili šumova na srcu trebalo bi da pobudi sumnju na prisustvo urođene srčane mane. Na postojanje cistične fibroze ili imunodeficijencije može se posumnjati ukoliko dete ne napreduje ili se ekscesivno znoji. Naglo nastajanje wheezinga može bii znak stranog tela u disajnim putevima.
Postojanje porodične anamneze za astmu ili alergiju je veoma važno, jer je astma nasledna bolest U obzir se uzimaju samo srodnici prvog stepena srodstva, a najvažnija je astma u majke (rizik za muško dete je oko 60% da i samo ima astmu, a oko 40% za žensko).
Veliki broj ozbiljnih opstrukcija u prvim godinama života je veoma sugestivno ukazuje da je u pitanju astma.
Dobro reagovanje na beta-2 agoniste je skoro patognomonično za astmu, ali je problem što često izostaje u dece u prvoj godini života (usled nedostatka glatke muskulature deca sa astmom reaguju u svega oko 30% na primenu bronhodilatatora).
Dokazivanje postojanja alergije je od izuzetne važnosti za postavljanje dijagnoze astme i njenog diferenciranja od prolaznog wheezinga. Može se obaviti in vivo metodama (kožne probe prick metodom) ili in vitro (dokazivanje specifičnih IgE antitela u krvi). Kožne probe se mogu raditi od prvih meseci života, a rade se na inhalatome i nutri- tivne alergene. Prisustvo atopijskog dermatitisa (posebno težeg oblika) nosi visok rizik za nastajanje astme (preko 60%).
U dece preko 5-6 godina mogu se raditi testovi plućnih fukcija, kojima se dokazuje reverzibilna bronhoopstrukcija. Takođe, u mirnoj fazi bolesti se može raditi bronhoprovokativni test. On se u dece najčešće izvodi trčanjem, koje traje 6 minuta. U dece sa astmom, posle oko 8-10 minuta dolazi do razvoja bronhoopstrukcije u skoro 85% slučajeva. Ovaj test je lak za izvođenje i nije neprijatan za dete.
