Probojne povrede oka (vulnus penetrans bulbi oculi)

Ove povrede nastaju na različite načine. Deca se povreduju u igri strelom, praćkom, nožem, žicom, ili bilo kojim drugim oštrim predmetom.

Odrasli se češće povreduju drvetom, armaturom, ekserom, staklom ili nekim oštrim alatom na radnom mestu.

Kako se manifestuju probojne povrede oka?

Simptomatologija je različita, što zavisi od veličine i mesta penetracije. Penetrantne povrede rožnjače mogu biti punktiformne ili manje sa adaptiranim ivicama i formiranom prednjom komorom.

Kod većih probojnih rana rožnjače obično dolazi do prolabiranja dužice (prolapsus iridis).

U prednjoj komori se može naći krv, a prednja komora može biti plitka, nejednake dubine ili prazna (athalamia).

Na dužici se može pojaviti otvor (fenestra iridis) ili razderotina sfinkteričnog dela. Na sočivu može doći do većeg ili manjeg zamućenja (ca-taracta traumatica). U staklastom telu i na očnom dnu može doći do krvarenja.

Penetracija sklere može biti vidljiva zajedno sa razderanom bulbarnom konjunktivom na tom mestu ili je penetracija sklere zamaskirana sufuzijom bulbarne konjunktive.

Kod penetrantnih povreda sklere smanjen je intraokularni pritisak (hipotonio bulbi).

Kako se postavlja dijagnoza probojnih povreda oka?

Dijagnoza penetrantnih povreda se postavlja na osnovu anamneze i lokalnog nalaza.

Kada postoji sumnja na mogućnost penetrantnih povreda, onda se u anamnezi nastoji saznati da li je pri penetraciji zaostalo strano telo u oku i koje je ono prirode, magnetno ili amagnetno.

Gvozdena strana tela će dati siderozu a bakarna halkozu.

Indiferentna strana tela su staklo, porcelan, barutne čestice, pojedine plastične materije i dr.

Bitan podatak je i pod kakvim uslovima je nastala povreda – povreda na njivi i na polju je kontaminirana i najčešće dovodi do infekcije unutrašnjosti oka (endophthalmitis).