Oboljenja očnih kapaka

Kapci (palpebrae) štite očnu jabučicu i treptanjem doprinose oticanju suza koje odnose nečistoću sa prednje površine oka.

Zapaljenski procesi mogu da se jave na koži, rubovima i žlezdama kapaka. Na ko­ži kapaka mogu da se jave svi zapaljenski procesi koji se javljaju i na licu. Patološki procesi mogu da se šire sa kapaka na oko, mozak i druge anatomske strukture glave. Na koži kapaka javljaju se tri vrste poremeća­ja: vaskularni poremećaji (porekla krvnih sudova), alergijske mani­festacije i infekcije (bakterijske, gljivične i virusne)..

Vaskularni poremećaji na kapcima su otok (oedema palpebrarum) i hematom kapka (haematoma palpebraum).

Edem kapka je nakupljanje tečnosti u vezivnom tkivu ispod kože kapka. Kapci mogu biti zadebljali, često u znatnoj meri, tako da se ne mogu otvoriti. Otvor kapa­ka (rima palpebrarum) je sužen. Otok kap­ka može da dostigne znatne razmere, tako da je sagledavanje očne jabučice veoma otežano. Edem kapka može biti nezapaljenski, hladni edem (oedema frigidum) i zapaljenski (oedema calidum). Ponekad je veoma teško razlikovati zapaljenski od nezapaljenskog edema kapaka.

Nezapaljenski otok kapaka obično se ja­vlja kod bubrežnih bolesnika.

Zapaljenski otok kapaka nastaje kod zapaljenskih procesa u samim kapcima ili kao posledica širenja procesa sa okolnih struktura (iz orbite, suzne žlezde, parana-zalnih šupljina i dr.).

Hematom kapka (haemathoma palpe­brarum) je krvni podliv u potkožnom tki­vu kapka. On nastaje najčešće posle tupih povreda kapaka i oka i može biti udružen sa laceratnim ranama na kapcima i ivicama kapaka. Međutim, hematom kapka može se javiti kod koagulopatija i angioma u kapcima. Hematom kapaka se karakteriše otokom lividne boje, kapci su otečeni, otvor kapaka je sužen, pokreti su ograni­čeni. Hematom kapaka može biti velikih razmera zbog toga što su kapci bogato vaskularizovani i bogati vezivnim tkivom. Hematom kapka se resorbuje za 7 do 10 dana i ne zahteva medikamentno ni hirurško lečenje.

Alergijske manifestacije na kapcima su hroničnog toka i ne zahtevaju urgentne in­tervencije.

Bakterijske infekcije na kapcima su za­paljenja kapaka uzrokovana bakterijama. One se mogu manifestovati u vidu furunkula, flegmone i apscesa, erizipela, antraksa i dr. Bakterijske infekcije kapaka zahte­vaju urgentnu dijagnostiku i lečenje.

Furunkul, flegmona i abscessus (furunculus, phlegmona, abscessus) daju akutne burne simptome u vidu zapaljenskog oto­ka i crvenila kapaka. Kapci su bolni, crve­ni, topli i natečeni. Pokreti kapaka su ote­žani.

Abscessus kapka može da fluktuira i da se otvori spontano. Flegmona kapaka mo­že da se proširi na okolne strukture – or­bitu i sinuse, kao i centralni nervni sistem. Flegmona i abscessus mogu nastati i posle povrede kapka. Najteža komplikacija fleg­mone i abscessusa kapka je širenje zapa­ljenskog procesa u kavernozni sinus pre­ko angularne vene. Lečenje flegmone i abscessusa može biti hirurško i medika­mentno. Ako dode do fluktuiranja flegmo­ne i stvaranja abscessusa, vrši se incizija paralelno sa ivicom kapka u pravcu pruža­nja vlakana orbikularnog mišića. Abscessus se takode drenira.

Medikamentna terapija su antibiotici dati sistemski.

Virusne infekcije kapaka su molluscum contagiosum, verruca vulgaris i herpes zo­ster ophthalmicus. Akutni nastanak i tok ima herpes zoster ophthalmicus. To je virusno oboljenje uzrokovano varicella – zo­ster virusom, koje je lokalizovano duž gra­ne nervusa ophthalmicusa. Oboljenje je praćeno intenzivnim neuralgičnim bolovi­ma duž ovog nerva. Bolovi traju duže vre­mena i po izlečenju kožnih promena.

Na koži odgovarajuće oblasti n. ophthalmicu­sa javljaju se najpre vezikule, zatim pustu­le i kraste koje ne ostavljaju ožiljke. U te­žim oblicima bolesti dolazi do pojave hemoragija i nekroze tkiva zahvaćene ko­že. Herpes zoster ophthalmicus može da zahtavi rožnjaču, skleru i uveu. Na rožnjači se mogu javiti herpetične ulceracije. Ulceracije na rožnjači su površne, plitke i du­boki stromalni infiltrati koji ostavljaju ožiljke i dovode do gubitka transparencije rožnjače. U težim oblicima dolazi do hemoragije i nekroze zahvaćene kože. Rožnjača je anestetična kao i kod ostalih virusnih bo­lesti. U toku zapaljenja uzrokovanog her­pes zoster ophthalmicusom proces može da se proširi u dublje delove oka: dužicu, horoideu i očni živac. Zapaljenje dužice i cilijarnog tela često je praćeno povećanim intraokularnim pritiskom zbog trabeculitisa – zapaljenje šupljina u skleri u uglu prednje očne komore putem kojih očna vodica otiče u šlemov kanal. Horioretinitis je fokalnog karaktera. Oboljenje očnog živca može biti papilitis ili retrobulbarni neuritis. VZV može biti uzročnik veoma teškog akutno nastalog oboljenja retine koje zahteva urgentnu dijagnostiku i terapiju – akut­na retinalna nekroza.

Bolesti rubova kapaka imaju hroničan tok.

Međutim, zapaljenja žlezda kapaka mo­gu imati akutni tok.

U kapcima se nalaze Meibomove žlezde, lojne žlezde koje su upravljene prema rubovima kapaka i svojim sekretom, lojem premazuju rubove kapaka nedozvoljavajući da suze prelaze na obraze i omogućava­jući da rubovi kapaka pri zatvaranju prijanjaju jedan uz drugi. Blizu prednje ivice kapaka nalaze se lojne Zeissove žlezde i modifikovane znojne Mollove žlezde.

Hordeolum je gnojno zapaljenje Mollovih žlezda (hordeolum externum) i Meibomovih žlezda (hordeoulum internum). Hordeolum je gnojno zapaljenje lokalizo­vano oko korena trepavice. Na kapku po­stoji čvorić koji je okružen bolnim crveni­lom i otokom. Otok kapka može da zahvati i vežnjaču. U centru otoka postoji abscesus u vidu žućkaste tačkice. Gnoj se najče­šće isprazni preko ruba kapka kod hordeoluma externum ili preko vežnjače kod hordeoluma internuma.

Hordeolum je najčešće bakterijske priro­de i vezan je za stafilokoknu infekciju. On se leči stavljanjem toplih suvih obloga na mesto upale, daju se antibiotske kapi i ma­sti. Hordeolum se često, kad je apscediran, leci čupanjem zahvaćene trepavice oko či­jeg korena je hordeolum formiran. Parenteralno davanje antibiotika kao i incizija hordeoluma potrebne su samo izuzetno.

Halacion (chalazion) je hronično zapa­ljenje Meibomovih žlezda. Obično se javlja van ruba kapka. On nastaje zbog začeplje­nja Meibovih žlezda i reaktivnog zapalje­nja oko mesta začepljene žlezde. Obolje­nje je hroničnog toka. Halacion izgleda kao granulomatozno tkivo sastavljeno od epiteloidnih i džinovskih ćelija, kao čvorić u kapku koji bolno odiže kožu kapka. Ko­ža kapka iznad halaciona je pokretna, ni­je crvena i otečena. Na vežnjači tarzusa na mesu halaciona vidi se okruglo crvenkasto-modro rumenilo. Halacion retko može spontano da se resorbuje. Uklanja se hirurškim putem. Intervencija se izvodi tako što se, posle lokalne infiltracione anestezije i fiksacije kapka kapsularnom pincetom, vr­ši incizija na mestu halaciona na tarzalnoj strani kapka odnosno vežnjače. Incizija je vertikalna prema rubu kapka. Halacion se uklanja u celini. Međutim, može da recidivira i daje kliničku sliku slično hordeolu

­msa. Pri svakom recidivu treba misliti na mogućnost postojanja adenokarcinoma i dijabetes kao osnovnu bolest. U slučaju recidiva potreban je histološki pregled uklonjenog granulomatoznog tkiva halaci­ona.