Akutni mastoiditis

Akutni mastoiditis je akutno zapaljenje kosti i sluznice mastoidnog nastavka. Na­staje kao komplikacija akutnog ili hroničnog otitisa. Uzročnici infekcije su bakterije pro-uzrokovači akutnih zapaljenja srednjeg uva kao Streptococcus pneumoniae, Haemophi­lus influenzae, Streptococcus pyogenes, Staphylococcus aureus, ali i Gram negativ­ne bakterije iz porodice Proteus Pseudo­monas. Veoma često prisutni su i anaerobi.

Predisponirajući faktori su oboljenja koja smanjuju imunobiološke snage orga­nizma, povrede mastoidnog nastavka, ne­adekvatna antibiotska terapija u lečenju akutnog otitisa.

Patogeneza

Velika virulencija uzročnika, imunodefi-cinetno stanje bolesnika omogućavaju šire­nje infekcije sa sluznice srednjeg uva na kost mastoidanog nastavka u toku akutnog otitisa. Kongestija i edem sluznice dovode do tromboze arteriola i venula i nekroze ko­sti. Hronični zapaljenjski proces sluznice srednjeg uva, naročito holesteatoma, po­znat je po svom destruktivnom delovanju na kost posredstvom proteolitičkih enzima.

Klinička slika

Postoje latentni i klasični manifestni ob­lici bolesti.

Latentni ili „maskirani” mastoiditis se češće javlja kao komplikacija akutnog oti­tisa obično u trećoj nedelji od početka akutnog otitisa. Klinički sliku karakteriše:

1. bol u uvu ili iza uva,
2. nagluvost,
3. pojava supuracije iz uva, mada može da bude i odsutna
4. poremećaj opšteg stanja, povišena tele-sna temperatura.

Manifestni oblik mastoiditisa karakteriše lokalizacija procesa samo u predelu mašto­ida (neeksteriorizirajući oblik) širenjem pre­ma spolja u formi subperiostalnog apscesa, fistule, spuštanjem apscesa u vrat (Bezoldov apsces) ili duž stiloidnih mišića u ždrelo ( Mureov apsces), širenjem zapaljenja na okolne strukture kao što je piramida tempo-ralne kosti, zigomatični nastavak, nastanak eksteriorizovane forme oboljenja. Najčešća je eksteriorizovana forma sa formiranjem subperiostalnog apscesa ili fistule Tako kliničku sliku karakterišu:

1. bol i otok iza uva,
2. pojava sekrecije iz uva, a može da bu­de i odsutna,
3. -nagluvost,
4.  povišena telesna temperatura.

Dijagnoza

1. Klinički otomikroskopski pregled uva ukazuje na perforaciju bubne opne (20%), intaktnu ali zadebljam bubnu op­nu (60%) ili je bubna opna urednog iz­gleda (4%). Zbog osteitisa koštanog de-la spoljašnjeg slušnog hodnika njegov zadnjegornji zid može da bude spušten.
2. Otok, crvenilo iza uva u predelu masto-idnog nastavka, eventualno pojava fistu­le, uska je pomerena napred i nadole.
3. Ukoliko otok na palpaciju fluktuira mo­že se sa sigurnošću potvrditi postojanje subperiostalnog apscesa.
4. U slučajevima sa širenjem u vrat posto­ji otok lateralne strane vrata
5. Radiografija mastoida po Schulleru-u ukazuje na smanjenu pneumatizaciju i razaranje intercelularnih pregrada u ko­sti mastoida.
6. Laboratorijski pregled krvi ukazuje na leukocitozu.

Diferencijalna dijagnoza 1. Difuzno zapaljenje kože spoljašnjeg slu­šnog hodnika (otitis externa). Kod ovog oboljenja postoji otok i ispred uva, bo­lan na palaciju.

2. Otoci u okolini uva drugog porekla (za-paljenjska ili maligna oboljenja

Terapija

1. Kod latentnog neeskteriorizirajućeg ob­lika terapija započinje visokim dozama antibiotika (Penicillin, Cefalosporini) uz paracentezu (inciziju na bubnoj op­ni). Ukoliko u roku od 48 do 72 časa ne dode do kliničkog i laboratorijskog po­boljšanja, lečenje se nastavlja hirurškim putem.
2. Kod manifesnih, eksteriorizirajućih for­mi lečenje je odmah hirurško (mastoi-dektomija) uz parenteralnu antibiotsku terapiju.