Inhalacione povrede toplotom (opekotine nastale udisanjem toplog vazduha)
Inhalacione povrede nastaju pri eksplozijama ili požaru kada se oslobađaju dim i štetni gasovi koje pacijent udiše jer se nalazi u zatvorenom prostoru. Zato je veoma važno anamnestički doći do podatka gde se nesreća dogodila, pri čemu treba imati u vidu da i automehaničarski kanal može predstavljati zatvoreni prostor, dok požar u nekoj prostranoj hali, gde postoji mogućnost cirkulacije vazduha, ne mora to da bude.
Opaljene nosne dlake i garav sputum ukazuju na mogućnost inhalacione povrede i zahtevaju pažljivo praćenje stanja povredenog i dodatna ispitivanja, bez obzira na veličinu kožnih ozleda koje mogu biti beznačajne.
Štetna dejstva pri inhalacionim povredama manifestuju se dvostrano – trovanjem ugljen-monoksidom i dejstvom udahnutog dima. Same termičke ozlede respiratornog trakta su izuzetno retke, jer se vreo va-zduh prolazeći kroz disajne puteve hladi, tako da su mogućnosti oštećenja alveola ovim načinom male, odnosno ako se tako nešto dogodi povreda je smrtonosna. Daleko češća je slika prividno dobrog stanja pacijenta, koje se postepeno u toku 12 do 24 sata pogoršava sa smrtnim ishodom, ako se ne reaguje adekvatno i na vreme.
Trovanje ugljen-monoksidom faktički vodi anoksiji tkiva, jer ugljen-monoksid ima oko 200 puta veći afinitet za vezivanje sa hemoglobinom od kiseonika, tako da se formira karboksihemoglobin koji onemogućava transport kiseonika krvnim ćelijama. Manifestacije se, zavisno od procenta karboksihemoglobina u krvi, kreću od glavobolje, muke, preko dezorijentisanosti do kome i smrti. Terapija se sastoji od udisanja 100% kiseonika, a po potrebi i hiper-barične komore. Pored ugljen-dioksida, drugi štetni gasovi koji se razvijaju pri sagorevanju, naročito plastičnih materija, jesu cijanid, sumpor-dioksid, amonijak, pa čak i fozgen. Oni deluju direktno na alveolarni epitel u smislu hemijske ozlede.
Dim se sastoji od partikula koji se nalaze u srneći u vazduhu. Po udisanju, deo tih partikula dospeva do alveola, gde oni koji su hidrosolubilni bivaju rastvoreni i tako-đe deluju kao hemijski aktivne supstance na alveolarni epitel.
Terapija je komplikovana i zahteva lavažu i aspiraciju alveolarnog sadržaja, kao i udisanje 100% kiseonika, primenu hiperba-rične komore i stalnu kontrolu unutrašnje sredine.
