CEREBROVASKULARNA OBOLJENJA kod dece, deteta
Oko 17% smrtnosti u dečjem uzrastu utvrđenih obdukcijom otpada na cere-brovaskularna oboljenja. Predisponirajući faktor ishemiji mozga je urođena srčana mana. Neurološki deficit kod dece je multifokalan i generalizovaniji nego kod odraslih.
Akutna hemiplegija dece (Hemiplegia infantum acuta) nastaje rapidno kod deteta bez, do tada, bilo kakvih neuroloških ispada. Obično se javlja kod dece mlađe od 3 godine. Akutno pogoršanje nastaje tokom nekoliko minuta do nekoliko sati. Angiografski je ponekada teško dokazati trombozu u čijoj je osnovi cerebralni vaskulitis. Povod je najčešće respiratorna infekcija ili trauma glave ili predela karotidne arterije, mada uvek treba misliti i na neku urođenu vaskularnu anomaliju. Često se, međutim, uzrok ne otkrije, pa se navedenoj dijagnozi pridoda i atribut idiopatska.
Klinička slika
A. Simptomi i znaci su nespecifični i zavise od mesta i veličine anomalije. Sem raznih neuroloških ispada, često se javlja povišena temperatura, koja može biti centralnog porekla ali i udružena sa nekim drugim etiološkim faktorom. Konvulzije mogu da prethode, da budu udružene ili da se jave posle neuroloških (motornih) deficita kod oko 50% pacijenata. Hemiplegija je na početku mlitava, da bi kroz nekoliko do 14 dana postala spastična, i obično je udružena sa hemianopsijom i hemisenzornim ispadom.
B. Laboratorijski nalazi su ili normalni ili odražavaju osnovnu bolest. Lumbalnu punkciju po mogućstvu treba odložiti dok se ne uradi CT glave i tako odbacimogućnost tentorijalne ili tonzilame hernijacije, sem, naravno, kada se sumnja na infektivni intrakranijalni proces.
, C. Radiološki nalaz se bazira na rezultatima CT skena glave, čime se dobijaju dragocene informacije o vrsti i mestu patološkog procesa. Cerebralna angiografija i panangiografija daju definitivnu dijagnozu. U slučajevima kada se hemiplegija desi kod pacijenta sa urođenom srčanom manom, angiografiju treba uraditi za vreme kateterizacije. Radioizotopska ispitivanja treba, kao mogućnost, razmotriti u slučajevima preosedjivosti na kontrast ili kada kompjuterizovana tombgrafija nije u stanju da pruži podatke o promenama zbog njihove male veličine.
Diferencijalna dijagnoza
Stanja kao što su Todova postiktalna paraliza, cerebralna paraliza kao i zapa-ljenjska oboljenja CNS (meningitis, encefalitis i apsces mozga) moraju se uzeti diferencijalno-dijagnostički u obzir. Degenerativna oboljenja kao što su multipla skleroza i Šilderova difuzna skleroza ali i intrakranijalni tumori, moraju se dijagnostičkim postupcima isključiti.
Komplikacije
U česte komplikacije ubrajaju se konvulzije, i to uglavnom generalizovane, pneumonija, komatozna stanja, dekubitusi, kontrakture i hidrocefalus.
Lečenje
Opšte i specifične terapijske mere moraju se prilagoditi svakom pacijentu i kliničkom toku bolesti. Neophodna je kontrola koagulopatija, bakterijske infekcije, lipertenzije i povišenog intrakranijalnog pritiska. Kod subduralnog hematoma potrebne su ponovljene lumbalne punkcije.
Hirurško lečenje ima za cilj evakuaciju subduralnih hematoma i većih intrace-ebralnih ugrušaka, endarterektomiju i dilataciju karotidnih stenoza, uklanjanje romba, klipsovanje ili embolizaciju aneurizmi, ekstirpaciju pogodnih arterio-ven-;kih malformacija, drenažu apsceša mozga i šant-postupaka kod hidrocefalusa.
Prognoza može biti smrtni ishod, ali i potpuni oporavak. Najčešći ishod su nanji ili veći motorni i senzorni deficiti, kao i fokalne konvulzije i ispadi vidnog )olja. I pored svih mera rehabilitacije i socijalizacije takve dece, oporavak, iako x>tpuniji nego kod odraslih, nije takav kakav se obično očekuje.
