Infekcija Centralnog nervnog sistema – mozga
Neurohirurško lečenje infekcija CNS je sve manje prisutno u terapiji ovih oboljenja:
1. Osteomyelitis lobanje i epiduralni apsces (Osteomyelitis cranii et abscessus epiduralis) retko nastaje primarno. Najčešće je posledica sistemske bakterijemije, sinuzita, mastoidita ili kao posttraumatska komplikacija. Javlja se u klasičnom obliku sa lokalnim (otok, crvenilo, bol, fluktuacija) i sistemskim (temperatura, drhtavica, leukocitoza) reakcijama. U nejasnim slučajevim CT lobanje nam pruža tačne podatke o mestu i veličini apscesa. Osteolizne promené se mogu primetiti na standardnim radiografijama glave tek 2-3 nedelje posle početka bolesti. Lečenje je hirurško i medikamentozno, s tim što se lečenje može završiti i bez hiiurgije, ukoliko se iv terapija odgovarajućim antibioticima započne u toku prvih 24-48 sati. U kasno dijagnostikovanim slučajevima hirurško lečenje ima za cilj drenažu apscesa, a ukoliko je nastala i sekvestracija kosti, ekstirpaciju izmenjenog delà kosti. Izbor antibiotika se vrši na osnovu pretpostavljenog uzročnika, a po mogućnosti po dobijanju antibiograma.
2. Ekstraduralni apsces (Abscessus extraduralis) je po kliničkoj slici sasvim sličan osteomijelitisu lobanje. U retkim slučajevima, kada je apsces veliki, mogu se javiti i znaci povišenog intrakranijalnog pritiska.
Lečenje je hirurško, odstranjivanje apscesa i drenaža uz visoke doze odgovarajućih antibiotika.
3. Subduralni apsces (Abscessus subduralis) je mngo ozbiljnije oboljenje. Kod dece je znatno češći nego kod odraslih. Nastaje kao komplikacija bakterijskih meningitisa, mastoidnog i maksilarnog sinuzitisa. Klinička slika je često dramatična i sem nabrojanih opštih simptoma javlja se i poremećaj svesti.
Dijagnoza se postavlja CT skenom, a kod dece sa otvorenim fontanelama i ultrasonografijom.
Lečenje mora du bude brzo i efikasno. Kod odojčadi je moguća punkcija iglom i evakuacija gnoja. Kod veće dece je neophodno načiniti osteoplastičnu kraniotomiju i zatim evakuaciju sadržaja. Lečenje se nastavlja iv davanjem maksimalnih doza antibiotika i to toliko dugo koliko nalaže klinička slika i ponovljeni CT pregledi lobanje. Prognoza je znatno bolja nego pre desetak godina.
4.Apsces mozga (Abscessus cerebri) retko nastaje kao komplikacija osteomi-jelitisa lobanje ili ekstra i subduralnih apscesa. Najčešći načini i putevi nastanka apscesa mozga su sledeći:
– hematogena infekcija, septikemija iz drugog, udaljenog, žarišta;
y – kao komplikacija hroničnih upala uha, mastoida i paranazalnih šupljina. U tim slučajevima, apsces je lokalizovan periferno, prema kosti;
– otvorena trauma (rane od vatrenog oružja).
Simptomi i znaci nastaju zbog apscesa kao ekspanzivne lezije, edema mozga i venskih tromboza. Najčešće se javljaju simptomi povišenog intrakranijalnog pritiska. Povišene temperature po pravilu nema. Poremećaji svesti su češći nego fokalni neurološki ispadi.
Dijagnozast postavlja CT skenom (ili NMR), tako da se otkriju i multifokalne promené u mozgu, što nije retko.
Lečenje je hirurško. Ranije su se radile ekstenzivne kraniotomije radi evakuacije gnojne kolekcije. Danas se najviše koristi kontrolisana punkcija apscesa uz CT kontrolu. Po preciznoj lokalizaciji apscesa, kroz načinjeni otvor na lobanji, uvede se igla i sadržaj aspirira. Materijal se zaseje, a kroz iglu direktno ubaci najpogodniji antibiotik. Antibiotska terapija se nastavi iv davanjem maksimalnih doza. Preporučuje se minimalna antibiotska terapija od 3 nedelje iv putem i 3 nedelje peroral-nog davanja leka. Neophodne su sistematske CT kontrole da bi se pratilo smanjivanje i nestajanje apscesa.
5. Infekcije spinalnog epiduralnog prostora su izuzetno retke u dečjem uzrastu. Nastaju sekundarno zbog infekcija intervertebralnog diska, osteomijelitisa pršljen-skih tela i koštane tuberkuloze. Lokalizovane su u torakalnom i lumbalnom predelu.
Iako može da počne kao i bilo koja lokalna infekcija, početak bolesti više liči na akutno neurološko oboljenje.
Radiografije kičmenog stuba su obično normalne i sem osetljivosti paraverte-bralnih mekih tkiva, nema druge simptomatologije. Suvereno dijagnostičko sredstvo i u ovakvim slučajevima su CT i NMR.
Hirurškom intervencijom prethodno lokalizovani apsces se izdrenira, a ukoliko se radi o hroničnoj, organizovanoj promeni, ekscidira. Antibiotsko lečenje se nastavlja tokom 4-6 nedelja.
