Pneumotoraks (pneumotorax) kod deteta, dece

Izlazak vazduha iz pluća u pleuralnu šupljinu je relativno čest događaj u neonatusa, a vrlo redak u starije dece. Uzroci mogu biti sledeći:

–    trauma (traumatski porođaj),

–    ruptura ciste, lobusnog emfizema,

–     endotrahealna resuscitacija (danas najčešći uzrok),

–     stafilokokna pneumonija,

–     bolest hijalinih membrana,

–     dijafragmalna hernija,

–     cistična fibroza (rekurentni pneumotoraksi), _:;

–     histiocitoza X

–   spontani, bez vidljivog patološkog uzroka. Klinička slika

Mali pneumotoraksi mogu ići asimptomatski sa spontanom resorpcijom. Veći pneumotoraksi izazivaju kolaps istostranog pluća, pomeranje medijastinuma sa progresivnim simptomima respiratornog di stres a. Iznenadni početak ili pogoršanje osnovne bolesti sa dispnejom, tahipnejom i cijanozom karakterišu nastanak ove bolesti. Oslabljeni disajni šum nad obolelom stranom i potiskivanje srca na suprotnu stranu dominiraju fizikalnim nalazom. Ukoliko pneumotoraks nastaje kao komplikacija neke druge teške bolesti, ili dok je pacijent na respiratoru, teško je postavitovu dijagnozu. U ove dece kod svakog pogoršanja treba praviti radiografiju. Gasne   analize pokazuju respiratornu acidozu.

Dijagnozne metode

Radiografija grudnog koša pokazuje patognomonične znake. Polje pneumotoraksa je potpuno zatamnjeno, mat, bez sitnozrnaste plućne šare koja se vidi kod drugih bolesti koje dolaze u obzir u diferencijalnoj dijagnozi. Plućno krilo je tipično, simetrično kolabirano prema hilusu.

Diferencijalna dijagnoza    „ .St

Dijafragmalna kila, cistična bolest pluća i lobusni emfizem najčešće izazivaju konfuziju.

Lečenje

–    Mali pneumotoraksi se spontano resorbuju i ne zahtevaju tretman. Treba dati kiseonik i pratiti da se ne komplikuje.

–    Veliki se moraju lečiti. Za netenzione pneumotorakse nekad je dovoljna aspiracija iglom (thoracocentesis).

–    Većina pneumotoraksa ipak zahteva torakalnu drenažu (thoracostomia). Ona će omogućiti spontano zatvaranje mesta gde curi vazduh.

Ukoliko se radi o sumnjivom tenzionom pneumotoraksu, sa akutnim respira­tornim distresom, hitna aspiracija pneumotoraksa iglom 22G, ili braunilom, kroz II medurebarni prostor, u medioklavikularnoj liniji može spasiti život pacijentu.

Pneumomedijastinum u neonatusa retko predstavlja problem, dok pneumope-rikardijum zahteva urgentnu dekompresiju (punkcija ispod procesus ksifoideusa).

O ostalim kongenitalnim anomalijama koje su praćene respiratornim distre­som biće govora u drugim poglavljima.