Klinički treba misliti na ovo oboljenje kada, i pored adekvatne terapije povrede, izostaje očeki­vani rezultat i pacijentu se tokom vremena, umesto da mu bude bolje, tegobe uvećavaju.

Klinički nalaz može se podeliti u tri stadijuma: rani, distrofični i atrofični.

Rani stadijum karakteriše prisustvo kon­stantnog bola u vidu “pečenja” uz vlažnu (hiper- hidroza), toplu i crvenu kožu i otok. Bol se pojačava na spoljne nadražaje ili pokrete i nije u proporciji sa težinom povrede.

Stadijum distrojije se razvija nakon približno 3 meseca. Koža je sada hladna i sjajna, a prisutan je ograničeni obim pokreta u zglobovima. Radiografija često pokazuje difuznu osteoporozu.

Stadijum atrofije karakteriše se progresivnom atrofijom kože i mišića. Pokreti zglobova su znatno ograničeni, a nastaju i kontrakture koje mogu biti ireverzibilne. Bol može zahvatati ekstremitet u celi- ni i postati neizdržljiv.

Izražena difuzna osteoporoza uočljiva je na radiografiji.

Diferencijalna dijagnoza

Uočavaju se atrofija usled inaktiviteta, senilna osteoporoza, tenosinovi- tis, periferni neuritis i periferna vaskularna obol­jenja.

Lečenje

Profilaktične mere uključuju ranu i pre­ciznu redukciju preloma, izbegavanje edema i rano uspostavljanje vežbi aktivnog obima pokreta.

Od medikamenata se koriste razni preparati za prekid simpatičnih refleksa (simpatikolitici) – lokalno ili regionalno. Razni drugi lekovi, kao kor- tikosteroidi i kalcitonin, takođe se koriste u reša- vanju ovog problema, čije lečenje može biti sporo i dugotrajno.

Fizikalna terapija igra značajnu ulogu u lečenju.