Alopecia androgenetica (nasledna ćelavost)

Alopecia androgenetica (alopekia, g. – lisičja šuga) (AAD) je genetski deter-minisan, progresivni gubitak kose, koji nastaje usled povišene osetljivosti određenih folikula na androgene, pa spada u androgen-zavisna oboljenja.

Etiopatogeneza. Alopecia androge­netica je autosomalno dominantno na-sledna, sa varijabilnom penetracijom, ali se ne isključuje ni mogućnost multi-faktorijalnog nasleđa. Za nastajanje alo-pecije su odgovorni androgeni (prven­stveno testosteron), te se oboljenje javlja posle puberteta kod osoba oba pola. Kod androgenetske alopecije povećana je konverzija prekurzora (testosteron) u aktivne androgene (dihidro testosteron -DHT) u čemu ključnu ulogu ima 5-alfa reduktaza. DHT je glavni androgen koji utiče na kosu i kod androgenetske alo­pecije inhibirá rast dlake u genetski pre-disponiranim folikulima. Regresivni patogenetski proces protiče na sledeći način: terminalni folikuii (v. Dlaka) se postepeno pretvaraju u male folikule s tankom i kratkom dlakom (vellus). Cik­lus rasta dlake se skraćuje, povećan broj folikula prelazi u telogenu fazu (v. Cik­lus rasta dlake), što je praćeno po­jačanim ispadanjem kose. Postoje broj ciklusa svake dlake genetski određen, njegovo skraćenje i učestalo smenjiva-nje dovodi do ranog iscrpljenja foliku-larae aktivnosti, pa folikuii mogu i pot­puno iščeznuti. Isti biohemijski proces kod ovih osoba često deluje i na sebace-alne žlezde, ali stimulišući njihov rast i aktivnost. Znači, alopecija i seboreja se mogu javiti zajedno, ali uzajamnog uti-caja medu njima nema. Ceo ovaj proces se kod muškaraca događa uz normalne vrednosti androgena, dok se kod nekih žena mogu naći povišene vrednosti tes-tosterona. Ne može se isključiti i izvesni imunološki uticaj.

Klinička slika

AAD je najčešći oblik alopecije kod ljudi. Sreće se kod nekih životinja (Macaca speciosa). Javlja se kod osoba oba pola u periodu između 18. i 25. godine života. Kod žena AAD može početi i do 40. godine.

Iako su etiopatogenetski identične, kliničke slike AAD kod muškaraca i žena se razlikuju.

Alopecia androgenetica kod muška-raca. Najranije promene su na frontal-noj liniji kapilicijuma, gde terminalne dlake bivaju zamenjene vellus dlakama (androgenetska frontalna linija). Prome­ne se postupno šire na temporalne pre-dele i verteks (stupanj I i II), zatim se ove površine spajaju, tako da u najtežim slučajevima može ostati očuvan samo venac okcipitalno-temporalne kose (stupanj IH i IV). U ranoj fazi kosa je u zahvaćenim predelima proređena i važan dijagnostički znak je »fenomen razdeljka«: na temenu (proređena kosa) razdeljak je širok i krivudav, a na zatilj­ku (normalna kosa) uzan i prav. U kas­nijoj fazi proređenost postaje jasna i može ići do potpune alopecije m i IV ti­pa (v. gore). Oboljenje obično protiče u ‘epizodâma,^rkoje traju nekoliko godina; ^v a moguće su i sezonske varijacije. Prva epizoda oboljenja se završava krajem III decenije, a druga perzistentna epizoda se javlja sredinom IV decenije i traje 3-4 godine. Tada se formira potpuna kli­nička slika i dalje ispadanje kose pred­stavlja fiziološku senilnu involuciju. Cesto je prisutna i seboreja.

Alopecia androgenetica kod žena. Lokalizuje se u parijetalnoj regiji u vidu difiiznog proređenja kose, koje ne dos­tiže razmere potpune alopecije kao kod muškaraca. Tok bolesti i ostali znaci od­govaraju AAD muškaraca. Ako se kod žena javi klinička slika koja potpuno od­govara muškom tipu alopecije ili se is-polje drugi tipovi virilizacije ili men­strualne nepravilnosti, obično se nalaze povišene vrednosti cirkulišućih andro­gena, pa je neophodno odgovarajuće en-dokrinološko ispitivanje bolesnice: tes­tosteron, slobodni testosteron, androste-nedion i dehidroepiandrosteron sulfat: rede, treba uraditi prolaktin, FSH, LH i 17-alfa-hidroksiprogesteron.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničke slike: karakteris­tično je proređenje, odnosno alopecija u parijetalnom predelu uz očuvanost kose u okcipitalnoj regiji. Značajan je pregled trihograma (mikroskopski pregled kore-na epilirane dlake) u kome se otkriva vi­sok procenat telogenih dlaka u parijetal­nom predelu uz normalne vrednosti u okcipitalnoj zoni.

Lečenje

Opšte mere: objasniti paci­jentu da androgenetska alopecija pred­stavlja fiziološki proces kod muškaraca, a i kod većine obolelih žena. Terapija ima za cilj da uspori progresiju alopecije i delotvorna je dok se lek daje. Efekat lečenja se ispoljava posle više meseci i sastoji se u poboljšanju porasta kose. Zasad trajnog izlečenja nema i kozmet-ski preparati su neefikasni.

Opšte lečenje. Ciproteron acetat, an-tiandrogen, inhibitor je gonadotrofina; snižava biosiritezu androgena i vezuje se za adnrogene receptore. Daje se u kombinaciji sa cikličnom terapijom eti-nilestradiolom ili u obliku standardnih kontraceptivnih pilula (Dianette) po određenoj shemi. Spironolakton inhibi-ra ovarijalnu proizvodnju androgena i deluje kompetitivno za androgene re­ceptore folikula dlake. Efekat je nepre­dvidljiv, a neželjena dejstva ograni­čavaju njegovu upotrebu. Kombinacija estrogena-progesterona, koja je prisu­tna u kontraceptivima, snižava androge-nu sekreciju ovarijuma, ali je kod andro-genetske alopecije njen efekat slab. Ovi oblici terapije se daju samo kod žena.

Finasteridje inhibitor izozima 5-alfa reduktaze tip II (v. gore), pa snižava ni­vo dihidrotestosterona, androgena koji utiče na kosu. Daje se oralno u dozi od 1 mg, efekat se zapaža posle godinu da­na, a prekid terapije je praćen gubitkom terapijskog eftkta. Daje se samo muš­karcima, dok se ženama ne daje, jer mo­že izazvati nastajanje abnormalnosti spoljnih genitalija muškog fetusa.

Lokalno lečenje. Minoksidil u obliku 2% losiona za lokalnu upotrebu, jedan je od najznačajnijih lekova u savremenoj terapiji androgenetske alopecije, a daje se i ženama i muškarcima. Njegov efe­kat zavisi od doze, pa se vrše pokušaji i sa 5% rastvorom. Aplikuje se na kožu kapilicijuma dva puta dnevno (1 ml). Prvi znaci poboljšanja se zapažaju posle 3-4 meseca, a puni efekat posle 1 godi­ne. Prekid terapije je praćen ispadanjem kose. Kontraindikacije: graviditet i lak­tacija.

Hiruriko lečenje omogućava brzo popravljanje alopecije. Sastoji se u pre­sađivanju autografta sa očuvane okcipi­talne regije na alopecične površine. Mo­guća je i redukcija skalpa, sa smanjiva­njem alopecičnih površina. Ne sprečava progresiju alopecije, te treba nastaviti medikamentozno lečenje.