Folliculitis staphylococcia (folikulitis) 

Folikulitis predstavlja zapaljenje folikula dlake.

Iz lezije se izoluje Staphylococcus aureus. Pogodan teren za infekciju predstavlja trenje, okluzija i hidratacija keratina folikularnog otvora.

Klinička slika. Promené se javljaju osobito u predelima obraslim gustom dlakom: kosa, brada, noge i često se opi­suju pod imenom »impetigo Bockhart«. Klinički se manifestuju u vidu površnih papulo-pustula, ograničenih na infundi-bulum folikula, s edematoznom bazom i centralno postavljenom dlakom (Ostio­folliculitis).

Poseban oblik folikulitisa predstav­lja sycosis barbae staphylococcica. Jav­lja se kod odraslih muškaraca na licu, a osobito na gornjoj usni (stafilokok iz no­snog sekreta). Promené se šire i u dublje delove folikula, stoje praćeno jačom in-flamacijom njihove okoline. Elementi su pojedinačni ili se skupljaju u ploče ne-oštrih granica. Kod proširenih oblika lim­fne žlezde mogu biti uvećane. Tok može biti hroničan usled stalnih recidiva.

Gram negativni folikulitis je izazvan Gram negativnim bakterijama, a nastaje u toku duge lo­kalne ili opšte terapije antibioticima, najčešće kod vulgarnih akni. Na licu se javlja površni oblik sa rasutim, sitnim foiikularnim pustulama; na trupu se mogu javiti nodusi.

Dijagnoza i diferencijalna dijagno­za

Dijagnoza obično ne predstavlja pro­blem. Pustule centrirane dlakom su ka­rakterističan nalaz. Obično nije potre­bna kultura pusa. Diferencijalna dijag­noza: impetigo contagiosa ima površni-je promené. Sycosis barbae trichophyti-ca (tinea profunda barbae) javlja sen vi­du duboko inflamovanih folikula sku­pljenih u ploče, a trajanje oboljenja je ograničeno (samoizlečenje).

Lečenje

Lokalno lečenje se prime-njuje kod malobrojnih i površnih pro-mena. Neophodno je pranje vodom i sa­punom ili čišćenje lokalnim antiseptici-ma (povidon jod, hipermangan), pri čemu se odstranjuju kruste i otvaraju pustule; obavezna je epilacija dlaka iz zapaljenih folikula. Na tako obrađene površine stavljaju se antibiotska ungu-enta ili alkoholni rastvor klindamicina (1-2%), odnosno eritromicina (1,5-2%). Opite lečenje se daje kod prošire­nih i dubljih promena, kao i kada lokal­na terapija nije imala efekta. Aktivni su makrolidi, fusidinska kiselina, tetracik-lini, penicilini rezistentni prema penici-linazi, cefalosporini. Kod Gram nega­tivnog folikulitisa treba odmah obusta­viti antibiotike i dati lokalne antiseptike (preparati joda, hlorheksidin).