Kutane (kožne) promene kod morbus Hodgkin (Hočkinovog limfoma)

Morbus Hodgkin je hronična progredijentna bolest, kod koje je prognoza čes­to loša.

Uzrok bolesti nije poznat.

Klinička slika

Morbus Hodgkin se javlja kod mladih osoba, i posle 50. go­dine života. Češće se viđa kod muškara­ca. Prve promené su u limfnim žlezda-ma, najčešće vratnim, ali kasnije bivaju zahvaćene i ostale, a na kraju i unu­trašnji organi. Prisutni su i opšti simpto­mi. Promené na koži mogu biti speci­fične i nespecifične. Specifične lezije se javljaju retko (0,5-3,4% obolelih) i nas­taju usled retrogradnog širenja procesa iz limfnih nodusa. Predilekciona mesta su trup i kožaglave. Javljaju se u vidu lividno-crvenih plakova ili čvorova i mogu ulcerisati. Nastaju u kasnoj fazi bolesti i loš su prognostički znak. Nes­pecifične promené su znatno češće: gru-. ritus, prurigo, lokalizovana i generalfeb­vana pigmentacija, stečena ihtioza; ge-neralizovani herpes zoster nastaje usled imunosupresije. One predstavljaju para-neoplazične manifestacije (v. Paraneo-plazične dermatoze) i mogu biti prvi znak bolesti.

Histologija. U zahvaćenim limfnim nodusima sreću se četiri histološka tipa limfoma. Za dijagnozu su značajne Reed-Stembergove ćelije s više jedara ili s jed­nim multilobularnim jedrom i s promi­nentnim jedarcem. Ćelijski infiltrat je po­limorfan. Ove promené se nalaze u limf­nim žlezdama, specifičnim kožnim lezi-jama i unutrašnjim organima.

Lečenje kutanih promena morbus Hod­gkin je lečenje osnovnog oboljenja. Ako se oboljenje leci, petogodišnje preživljavanje se postiže u preko 50% slučajeva