PSORIJAZA, postavljanje dijagnoze i lečenje, terapija

Psorijaza je često kožno oboljenje, koje se može javiti u svim uzra­stima. Etiopatogeneza psorijaze je nepoznata. Verovatno se radi o multifaktorijelnom fenotipskom uticaju na genetski predisponirane osobe. Psorijatične promene imaju svoja predilekciona mesta. To su obično listovi, laktovi, podlaktice, prelaz čela u kapilicijum… Postoje i teže forme kada je zahvaćena skoro čitava koža. 

Psorijazne promene su najčešće u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline, prekrivenih suvim beličastim naslagama. Kada se noktom ili tvrdim predmetom zagrebe po površini ovih promena, dobija se efekat nalik grebanju voska feenomen sveće”), Ponekad se javlja i orošavanje sukrvicom (fenomen „krvave rose”). Na nokatnim pločama obo- lelih katkad se vide punktiformne neravnine. U zavisnosti od oblika 1 veličine razlikuju se punktatna forma psorijaze, zatim psoriasis guttata, nummularis i geographica. Psorijazu kod oko 5-10% pacijenata prati psori- jazni artritis. Dijagnoza se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, a potvrđuje se patohistološkim nalazom.

Evolucija psorijaze najčešće podrazumeva duge periode remisije i po­vremene egzacerbacije. Terapija uključuje keratolftike (najjednostavniji keratolitik je 3-5% rastvor salicilne kiseline u vazelinu), topijske (lokalne) kortikosteroide (fluocinolon – Sinoderm, dezoksimetazon, Esperson, beta- metazon sa salicilnom iselinom – Diprosalic, itd.), retinoide, kalcitriol (vita­min D3), metotreksat (citostatik)… Lečenje se kombinuje sa fizikalnom foto-terapijom (psoralenska ultraviolet terapija, PUVA), balneoterapijom i drugim nemedikamentnim metodama.

Veoma je bitno razbiti predrasudu kod neinformisanih osoba da je psorijaza zarazna bolest, ili da je rezultat nehigijene. Svojim izgledom psorijazne promene kod laika često ulivaju strah, zbog čega neretko postoji diskriminacija obolelih i njihova prinuđenost da skrivaju svoje oboljenje i da ga se stide.