Šta je monomorfni adenom pljuvačne žlezde?
Tumori pljuvačnih žlezda predstavljaju relativno redak entitet koji čini oko 2-4% svih tumora glave i vrata. Grubo se sve ove promene mogu podeliti na benigne promene, promene koje liče na tumore i maligne promene.Čak 85% promena u ovim žlezdama predstavljaju pleomorfni adenomi koji se najčešće nalaze u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi. U pitanju su tumori koji gotovo nikada ne pokazuju malignu alteraciju, ali mogu da načine smetnje svojim rastom i pritiskom na okolna tkiva i organe.
Monomorfni adenomni pljuvačne žlezde su takodje benigni tumori koji ne pokazuju tendenciju ka metastaziranju. U pitanju su drugi tumori po učestalosti sa oko 15% slučajeva. Drugi naziv ovih tumora je Warhin-ov tumor, ili adenolimfom. Nije u potpunosti poznato zašto dolazi do pojave ovih tumora, ali se pretpostavlja da postoji odredjeni stepen genetske predispozicije, kao i delovanje faktora sredine. Delovanje radijacionog zračenja je predstavljeno kao veoma značajan faktor u nastanku ovih tumora.
Statistički podaci pokazuju da se Wathin-ovi tumori nešto češće javljaju kod osoba muškog, nego kod osoba ženskog pola. Najčešće vreme kada se ovi tumori javljaju je oko 50 godina starosti. Naziv ovog tumora potiče od imena lekara koji ga je prvi detaljno opisao.
Kako se manifestuju Warhino-ovi tumori?
- tumori su u najvećem broju slučajeva lokalizovani samo u jednoj žlezdi, odnosno sa jedne strane tela, mada je moguća i biletaralna (obostrana) pojava koja se javlja kod svakog desetog pacijenta
- mogu se napipati kao mekane promene unutar žlezde (dobro su ograničeni u odnosu na okolno tkivo)
- promene rastu i razvijaju se veoma sporo, tokom nekoliko godina
- pacijent može da bude potpuno nesvestan postojanja ovih promena, jer u velikom broju slučajeva ne prourokuju nikakve simptome
- kod velikih tumora, moguća je pojava, bolova, smetnja pri disanju, gutanju, ali i neuroloških ispada lica, zbog kompresije ličnog nerva
Kako se postavlja dijagnoza monomorfnog adenoma pljuvačne žlezde?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom pomaže da se posumnja na ekspanzivni proces u pljuvačnoj žlezdi, medjutim, definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza uzorka dobijenog biopsijom, ili nakon operativnog lečenja.
Običan rendgenski snimak se može koristiti da se isključi postojanje kalkuloze pljuvačne žlezde.
Sijalografija predstavlja kontrastno snimanje kanalića pljuvačne žlezde i može da bude korisna, kao i ultrazvučno snimanje tkiva parotidne žlezde koje definitivno pokazuje lokalizaciju, veličinu i oblik tumora.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca u velikoj meri pomažu u postavljanju dijagnoze, ali se koriste nešto redje.
Kako se leče Warthin-ovi tumori?
Lečenje je hirurško i podrazumeva potpuno odstranjivanje promene uz pojačane mere opreze zbog blizine ličnog nerva.
Ovi tumori mogu da recidiviraju i ta pojava u maloj meri zavisi od hirurške tehnike, već od prirode tumora.
