Hronična hipertenzija u trudnoći

Veoma je važno, mada ne uvek i lako, razgraničiti hroničnu hipertenziju tokom trudnoće od preeklampsije, posebno u okolnostima kada postoje elementi vero-vatnog superponiranja preeklampsije na preegzistirajuće hronično oboljenje majke.

Često nagli razvoj bolesti nije lako pri­pisati teškoj formi preeklampsije odnosno egzacerbraciji hronične hipertenzije u for­mi maligne hipertenzije u trudnoći ili na­glo nastaloj superponiranoj preeklampsiji.

Dok se dve trećine eklampsija javlja to­kom prve trudnoće, dotle se dve trećine maternalne smrti odnosi na starije višerot-ke gde je dominirajući činilac hronična ar­terijska hipertenzija najčešće sa superponi-ranom preeklampsijom.

Perinatalni mortalitet je pak viši u dece majki sa hroničnom hipertenzijom i u re­laciji je sa porastom vrednosti krvnog pri­tiska. Dodatni deteriorizirajući činilac je proteinurija koja ukazuje na moguće super-poniranje preeklampsije.

U osnovi ovog povećanog perinatalnog gubitka su promené na decidualnim krv­nim sudovima kod hronične hipertenzije, na koje se dodatno nadovezuju promené karakteristične za preeklampsiju. Ove su promene najverovatnije u osnovi visoke učestalosti abrupcije posteljice u ovih pa-cijentkinja.

Napokon, preeklampsija se javlja ranije tokom trudnoće u pacijentkinja sa hronič­nom hipertenzijom nego u prethodno nor-motenzivnih, te je i intrauterusni zastoj u rastu ploda daleko češći.

Antihipertenzivna terapija smanjuje zna­čajno maternalni morbiditet i mortalitet.

Najveća korist primene antihipertenziv-ne terapije po majku i plod je redukcija učestalosti superponirane preeklampsije.

Uticaj primene antihipertenzivne terapi­je na smanjenje stope perinatalnog morbi-diteta i mortaliteta do sada je kontraverzan. Svakako primena ove terapije, ukoliko je adekvatno odabran lek, ima povoljan efe-kat na zdravlje majke a plodu ne šteti.

U domenu urgentne medicine posebno interesantna stanja iz grupe hipertenziv-nih oboljenja su ona koja predstavljaju ili naglo pogoršanje osnovne bolesti ili kom­plikacije koje nastaju kao posledica loše or-ganizovane i sprovedene antenatalne, in-trapartalne i postnatalne nege majke i deteta.

Posebno je važna teška preeklampsija sa simptomima i znacima ozbiljnog oštećenja zdravlja majke i intrauterusne ugroženosti ploda, eklampsija ili konvulzivna forma oboljenja koja predstavlja neposrednu opa­snost za život majke i ploda, komatozna stanja koja su posledica teške hipoprefuzi-je ili pak primene većeg broja lekova sa de­presivnim delovanjem na centralni nervni sistem majke. Abrupcija ili prevremeno od-lubljivanje normalno i abnormalno usađe­ne posteljice jedno je od najopasnijih sta­nja u opstetriciji, a značajni su i teži poremećaji funkcije jetre u okviru HELLP sindroma, diseminovana intravaskularna koagulacija, akutna renalna insuficijencija i kardiopulmonalna insufucujencija.