Arteficijalna derivacija urina

Obuhvata postupke operativnog kreiranja alternativnog puta evakuacije urina bilo direktno (preko urokutane stome) ili indirektno (posredstvom delova intestinal-nog trakta do anusa). Početni optimizam je diskreditovan kasnijim komplikacijama metaboličke homeostaze zbog velike apsorptivne sposobnosti digestivnog trakta, infekcija i progresivnog pogoršanja renalne funkcije. Stalne urinarne derivacije gube značaj, ali su indikacije za privremenu derivaciju još uvek aktuelne.

/ Privremena urinarna derivacija godinama sužava indikacioni prostor, ali je sačuvala značaj u slučajevimna teške hidronefroze i megauretera ili ozbiljno ugroženog novorođenčeta sa uremijom.

—Intubacione metode se izvode pomoću katetera i to kritički kratko:

Perkutana cistostomija najčešće se primenjuje i to metodom “cistofix” pored terapijskih i za dijagnostičke postupke.

Perkutana nefrostomija se najčešće koristi u teškim i akutnim bubrežnim opstrukcijama, kako za hitnu dezopstrukciju, tako i u dijagnostičke svrhe npr. antero-gradna pijelografija kao i za procenu mogućnosti konzervacije bubrega. Kateter može da ostane i nekoliko meseci.

-Netubusne metode su posebno pogodne za novorođenčad i malu decu. One obezbeđuju maksimalnu dekompresiju, konsolidaciju i normalan rast i razvoj urotrakta. Tehnički su lako i brzo izvodljive i često spasonosne:

–     kutana vezikostomija,

–     kutana ureterostomija vijuge uretera,

–     “Y” ureterostomija,

–     kutana pijelostomija.

U Kontinuirana urinarna derivacija je najčešće indikovana kod dece sa ekstro­fijom ili neurogenom bešikom, te tumorima distalnih partija urotrakta, kao metoda krajnjeg izbora:

–   
ureterosigmoidostomij a,

–    kutane derivacije,

–    ilealni konduit*

–    pijelokutana anastomoza,

–   nerefluksirajući odvodi kolona (sigmoidni konduit, ileocekalni konduit, kon-duit transverzalnog kolona),

–   kontinentne urinarne derivacije.

Izrazito poboljšanje rezultata i tehnika rekonstruktivne hirurgije doveli su do pojačanog interesa za refunkcionalizaciju urotrakta dece koja su već bila podvrgnuta metodama urinarne derivacije. Preduslov je funkcionalna i morfološka kompetent­nost mokraćne bešike, te je neophodna pažljiva evaluacija i testiranje preoperativno. Kada ova metoda nije izvodljiva, izvodi se augmentacija bešike nekim od crevnih segmenata, metoda koja obećava normalan psihofizički i socijalni razvoj.