Analiza reproduktivnih hormona infertilnoc para

Ispitivanje hormona, ne samo u žene, već i u muškarca ima mnogo širi značaj nego što bi se sudilo po onome što je navedeno u pojedinim odeljcima ovog poglavlja.

Ispitivanje hormona muškarca. Endokrino-loški status treba uraditi u slučajevima azoosper-mije i težih oblika oligospermije i astenospermije. Obično se određuju serumske koncentracije FSH, LH, prolaktina i testosterona. Ispadi se na odgo­varajući način koriguju, mada je praksa pokazala da terapija ne može dovesti do većeg poboljšanja spermograma.

Ispitivanje hormona žene. Endokrinološko ispi­tivanje pacijentkinje po pravilu počinje trećeg dana ciklusa (treći dan krvarenja), kada se iz seruma utvrđuje bazalni hormonski status. Ispituju se nivoi FSH, IH, prolaktina, estradiola (E2), progesterona i testosterona. Zatim se, neposredno pre očekivane ovuladje određuje vrednost estradiola, eventualno i LH. Bilo je već red o tome da se u sredini druge faze ciklusa, na nedelju dana pre očekivane menstruad-je, ispituje nivo progesterona. Ranije je bio običaj da se svi navedeni hormoni određuju 7., 14. i 21. dana ciklusa, ah se to pokazalo i skupim i nepotrebnim. Dodatna hormonska ispitivanja se mogu tražiti u slučajevima specifičnih hormonskih poremećaja povezanih sa infertihtetom.

Strategija tretmana neplodnosti

Posle zaokruženog ispitivanja, utvrđuju se uzroci neplodnosti u datom slučaju, ih se konsta-tuje da jasnih etioloških faktora nema (idiopatskli infertihtet). Sa neplodnim parom treba više puta razgovarati, da bi se postigao dogovor o načinu i brzini rešavanja problema. Pri tome je neobično važno voditi računa o starosnom dobu žene, jer to može da bude odlučujući ograničavajući faktor. Ne treba biti preterani optimista, već ih detaljno i realno informisati 0 planiranom tret­manu, rizicima i, ono što je najvažnije, verovat-noći uspeha. Praksa je pokazala da se samo u otvorenom i jasnom razgovoru sa pacijentima mogu stvoriti preduslovi za uspešno prevazila-ženje infertihteta. Ne srne se zaboraviti da izvestan broj infertilnih osoba, što se naročito odnosi na padjentkinje, zahteva i psihološko savetovanje. I pored izuzetnog napretka u tretmanu infertihteta, oko 10% tretiranih parova ostane bez potomstva. U takvim situacijama treba razmišljati 0 adopdji (usvajanju) deteta. .

Pojam asistirane” reproduktivne tehnologije (ART) je veoma široLOn obuhvata sve vrste stručne medidnske’ pomoći infertilnom paru. Međutim, postupci, na koje se najčešće odnosi ovaj termin, su intrauterusna inseminadja (IUI)(a), in vitro fertilizadja i embriotransfer (IVF/ET), odnosno vantelesno oplođenje (b), itratubarni transfer gameta (GIFT)(c), intratubarni transfer zigota (ZIFT)(d), intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI), što se može smatrati naprednijim oblikom vantelesnog oplođenja (e), krioprezervacija gameta, embriona, testikularnog, pa i ovarijalnog tkiva (f), donacija gameta (sper­matozoida i oocita)(g) i surogat roditeljstvo (h).

Postupci asistirane reprodukcije su izvanred­no poboljšali efikasnost tretmana infertiliteta. Setimo se da je pre tri decenije uspešnost lečenja neplodnosti bila oko 50%. Samo primenom van­telesnog oplođenja, verovatnoća je povećana na oko 70%, a kada se pridodaju i drugi postupci, posebno mikrofertilizacija, dolazi se do fan­tastičnog procenta od 90%. Najveći napredak je učinjen u poslednjih desetak godina.