KRIOPREZERVACIJA jajnika i spermatozoida

Uspešna krioprezervadja, ili, kako je još naziva­ju, kriokonzervadja, može biti rešenje za mnoge infertilne parove. Do sada se najuspešnijom pokazala u zamrzavanju spermatozoida i embriona.

Krioprezervadja sperme. Zamrzavanje muških gameta je indikovano kod osoba sa rndignitetima reproduktivnih organa. Materijal.za krioprezer-vadju se uzima neposredno pre planirane radioter-apije ili hemioterapije. Međutim, mnogo češće se krioprezervadja vrši u slučajevima donacije spermeVDavaod su u prindpu psihofizički zdravi muškarci, stari između 18 i 45 godina. Kod njih se obavezno rade serološke analize na hepatitis, HIV, dtomegalovirus (CMV), lues i dstičnu fibrozu, kao i spermokultura na klamidiju i gonokok. Sperma se zamrzava u specijalnim sudovima sa tečnim azotom na-196° C. Kod davalaca se vrši još jedna provera na HIV, posle 6 mesed od davanja materijala. Ako je test negativan, sperma se može odmrznuti i upotrebni.

Krioprezervadja oodta. Radi se o novom i manje uspešnom postupku. Oociti se mogu zamrznuti u različitim stadijumima zrelosti. Za sada, posle odmrzavanja je manje od 10% ćelija sposobno za oplođenje.

Krioprezervadja ovarijalnog tkiva i testiku-larnog tkiva. Poslednjih nekoliko godina inten­zivno se eksperimentiše sa zamrzavanjem ovari­jalnog tkiva. Posle odrmzavanja deo jajnika se može transplantirati ženi od koje je uzeto, a prva takva uspešna autotransplantadja je urađena nedavno u Kini. Druga mogućnost je da se iz odmrznutog tkiva izdvoje primordijalni folikuli, koji bi zatim sazrevali u in vitro uslovima. Taj pos­tupak, na djem usavršavanju se mnogo radi, poz­nat je kao m vitro maturacija oocita (JVM). Opisane su i prve trudnoće sa jajnim ćelijama sazrelim u veštačkim uslovima, ali je još daleko da bi postupak postao rutinski. Isto se može red i za krioprezervadju testikularnog tkiva, koja je za sada samo eksperimentalna opcija.

Krioprezervadja embriona. Iskustvo je pokazalo da se embrioni mogu na zadovoljavajući način zamrznuti, pa je taj postupak posle primenjene in vitro fertilizacije naglo dobio u značaju. Ono što je najvažnije, poboljšavaju se rezultati, sa jedne strane, i smanjuju fizičke neprijatnosti i troškovi onih parova kod kojih tretman uspe, sa druge. Embrioni se mogu zamrznuti u različitim stadijumima razvo­ja, i tako zamrznuti čuvati do deset godina. Otprilike tri četvrtine embriona preživi krioprezer­vadju. Njihov embriotransfer se po pravilu obavlja u veštačkom ciklusu, posle desenzibilizacije GnRH agonistima (slično kao i u ranije opisanom dugom protokolu) i pripreme endometrijuma per os ordini­ranim estradiolom. AH, postoji mogućnost embrio­transfera odmrznutih embriona i u spontanom ciklusu, što se radi nekoliko dana posle ovulacije. Osim ekonomskog, značajne prednosti transfera zamrznutih embriona su izbegnuti rizid stimu-ladje ovuladje i aspiracije oodta.