Kolposkopija
Kolposkopija (gr. koajioo – sudnica, okotceco -gledam) je veoma važan optički metod u ranoj dijagnostici maligih tumora genitalnih organa žene.
Prvu kolposkopiju uradio je Henselman 1924. godine. Od tog perioda aparati su se usavršavali, a slika se uvećavala po prindpu lupe (10-20 puta). Savremeni mikrokolposkopi, koje je u kliničku praksu uveo Antoan, sliku uvećavaju do 280 puta. Oni imaju kameru, koja emitovanjem slike na ekran omogućava edukaciju i snimanje, odnosno fotografsko praćenje promena.
Ovaj dijagnostički metod se u prindpu vrši pre bimanuelnog pregleda. Najpre se kolposkopski pregledaju spoljašnji genitalni organi, zatim se stavlja spekulum i sistematski pregleda vagina i grlić. Aplikovanjem rastvora 3% sirćetoe kiseline uklanja se sluz, a epitel grlića bubri i eventualne promene postaju vidljivije. Premazivanjem grlića Lugolovim rastvorom (rastvor joda) zdravi delovi grlića prekriveni pločasto-slojevitim epitelom dobijaju tamnobraon boju, dok delovi grlića sa cilindričnim epitelom, displazičnim epitelom i maligno tkivo, koje ne sadrži glikogen, ostaju neobojeni (jod-nega-tivni). Premazivanje grlića rastvorom joda naziva se Šilerovom (Schiller) probom.
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4
Kolposkopija
Kolposkopija (gr. koajioo – sudnica, okotceco -gledam) je veoma važan optički metod u ranoj dijagnostici maligih tumora genitalnih organa žene.
Prvu kolposkopiju uradio je Henselman 1924. godine. Od tog perioda aparati su se usavršavali, a slika se uvećavala po prindpu lupe (10-20 puta). Savremeni mikrokolposkopi, koje je u kliničku praksu uveo Antoan, sliku uvećavaju do 280 puta. Oni imaju kameru, koja emitovanjem slike na ekran omogućava edukaciju i snimanje, odnosno fotografsko praćenje promena.
Ovaj dijagnostički metod se u prindpu vrši pre bimanuelnog pregleda. Najpre se kolposkopski pregledaju spoljašnji genitalni organi, zatim se stavlja spekulum i sistematski pregleda vagina i grlić. Aplikovanjem rastvora 3% sirćetoe kiseline uklanja se sluz, a epitel grlića bubri i eventualne promene postaju vidljivije. Premazivanjem grlića Lugolovim rastvorom (rastvor joda) zdravi delovi grlića prekriveni pločasto-slojevitim epitelom dobijaju tamnobraon boju, dok delovi grlića sa cilindričnim epitelom, displazičnim epitelom i maligno tkivo, koje ne sadrži glikogen, ostaju neobojeni (jod-nega-tivni). Premazivanje grlića rastvorom joda naziva se Šilerovom (Schiller) probom.
/* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:”Table Normal”; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:””; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:”Calibri”,”sans-serif”; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin; mso-bidi-font-family:”Times New Roman”; mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}
