CERVICITIS
Akutni cervidtis je upala sluzokože grlića materice, uz prisustvo žutog gnoja i povećanje broja belih krvnih zrnaca u cervikalnom mukusu. Cervicitis često prouzrokuje cervikalno krvarenje kod uzimanja uzorka za Papanikolaou kontrolu ih cervikalnog brisa. Simptomi su obično ograničeni na gnojni vaginalni sekret, pri čemu se klamidija i gonokok mogu izolovati u oko polovine žena sa purulentnim cervicitisom. Dijagnoza se
postavlja na osnovu prisustva žute cervikalne sluzi i više od 10 belih krvnih zrnaca po vidnom polju (povećanje od 1000x).
Gonoreja. U prethodnom poglavlju je bilo dovoljno reči o gonoreji. Ponovimo još jednom da ovo zapaljenje izaziva Gram-negativni diplo-kokus. Bakterije se priljube uz cilindrične ili pre^ lažne ćelije, odakle se brzo unose u citoplazmu mehanizmom pinocitoze. Ovaj mikroorganizam, koji se prenosi seksualnim putem, izrazito privlači leukocite, pa se otuda stvara gnojni sekret.
Klamidijalna infekcija. I ovde se radi o seksualno prenbsivbj infekciji: Chlamydia trachomatis je intracelularni parazit, koji se, kao i gonokok, u cflmcHŽne i prelazne Na klamidijalnu infekciju treba-posumnjati posebno u situacijama kada pored mukopurulentnog cervicitisa postoje i znaci salpirigitisa i akutnog uretritisa.
Infekcija mikoplazmama. Genitalne mikoplaz-me su mikroorganizmi koji su svuda prisutni, ah nisu visoko virulentni. Filogenetski se nalaze između bakterija i virusa. Postoje dve osnovne vrste, mycoplasma hominis i ureaplasma urealyti-cum, mada se ponegde govori i o posebnoj vsti mycoplasma genitalium. Poznato je da mikoplaz-me utiču na fertilnu sposobnost žena. Što se peri-natologije tiče, one su nađene u tkivima spontano pobačenih fetusa u drugom tromesečju trudnoće, što sugeriše vezu između mikoplazmi i pobačaja. U trećem trimestru je posebno važna ureaplasma urealyticum, jer se smatra da ona izaziva horioin-fektivni sindrom i indukuje preterminski porođaj. Posle porođaja ovaj agens može prouzrokovati infekciju cerebrospinalne tečnosti ih pluća prevremeno rođenog deteta.
Infekcija anaerobnim bakterijama, čini se da se rastući broj pelvičnih infekcija u poslednje vreme može dovesti u vezu sa anaerobnim bakterijama, pa će se o ovom problemu govoriti nešto šire. Jedna ih više anaerobnih vrsta se obično udružuje sa aerob-nim bakterijama, da bi izazvale takozvanu polimi-krobnu infekciju. Anaerobi su inače deo normalne cervikovaginalne flore, gde, pod izvesnim uslovima mogu izazvati zapaljenje. Međutim, češće su anae-robne infekcije viših delova genitalnog trakta, koje se ispoljavaju u vidu mtraabdommalnih apscesa i raznolikih postoperativnih i postpartalnih zapa-ljenja. Poznata su dva mehanizma nastanka anae-robne infekcije. U prvom, značajnu ulogu ima trauma tkiva u toku i posle operacije, smanjujući zaštitni oksidoreduktivni potencijal, a u drugom, primena antibiotika koji inhibiraju aerobne bakterije, pa na taj način remete prirodnu ravnotežu. Osobina anaerobnih bakterija je da daju metaboličke proizvode jakog mirisa. Većina ih proizvodi gas, pa stoga mogu prouzrokovati vazdušnu emboliju. Ukoliko se moderne bakteriološke tehnike identifikacije upotrebe pre početka antibiotske terapije, onda se anaerobi gotovo uvek mogu izolovati iz purulentnog sadržaja. Anaerobne bakterije koje se obično nalaze u grliću i gemlalnim infekcijama su Gram-pozitivne koke (peptostreptococcus species), Gram-negativni bacili (bacteroides species, bacillus fragilis, bacillus melaninogenicus, bacillus bivius, fusobacterium species) i Gram-pozitivni bacili (Clostridium species, eubacterium species).
