PELVEOPERITONITIS

Pelveoperitonitis predstavlja zapaljenje onog dela peritoneuma koji oblaže zid male karike i pokriva njene organe. Dakle, to je lokalno zapal­jenje, ograničeno uglavnom na parijetalni perito-neum i serozu unutrašnjih genitalnih organa, mokraćnu bešiku i rektum. Kod jakog zapaljenja genitalnih organa pelveoperitonitis, stvaranjem priraslica, formira poslednju barijeru invaziji bak­terija u gornje delove trbušne duplje. Ukoliko ona bude savladana, dolazi do difuznog peritonitisa.

Pelveoperitonitis može nastati ascendentnim (a), descedentaim (b) i hematogenim (c) širen­jem infekcije.

Ascedentni put Najčešće se infekcija širi preko sluzokože i limfnim sudovima. Najčešće se rezer­voar agensa nalazi u vagini, odakle kanalikularno zahvata sluzokožu cerviksa, pa zatim endometri-jum i endosalpinks. U trbušnu duplju uzročnici prodiru preko abdominalnih ostijuma jajovoda. Limfnim sudovima infekcija se širi centrifugalno iz žarišta. Najčešći putevi vode kroz miometrijum i parametrija.

Descedentni put. Ovo je redi način širenja infekcije i nastaje kada patogeni agens prelazi sa upalnih promena na crevima. To se dešava poseb­no u slučajevima apendicitisa, peritiflitisa, diver-tikuhtisa i intestinalne tuberkuloze.

Hematogeni put. Infekcija dolazi krvnim putem, a to je slučaj kod primarne tuberkuloze pluća. Ovakva diseminacija se danas ipak retko sreće.

Akutni pelveoperitonitis

Akutni pelveoperitonitis ima ozbiljan tok. Uzročnici se najčešće unose nesterilnim instrumen­tima pri ginekološkim intervencijama, kao što su sondiranje materice, arteficijelni prekidi trudnoće, eksplorativna kiretaža i histerosalpingoigrafija. Ovih komplikacija nisu pošteđene ni velike gineko­loške operacije. Pelveoperitonitis može nastati izli-vanjem adneksalnih gnojnih kolekcija, prvenstveno iz tubobvarijalnog apscesa, a takođe i posle rupture materice. Čest uzrok je ranije bio kriminalni pobačaj. Akušerske operacije takođe nose rizik od pelveoperitonitisa. Zapaljenje se može preneti sa apendiksa ih sa nekog drugog crevnog procesa.

Sa praktične strane gledišta treba znati da, ukoliko se znaci jave nekoliko dana od ginekološke operacije, uzrok može biti povreda creva i/ih mokraćne bešike.

Simptomi i znaci akutnog

pelveoperitonitisa

Vodeći simptom je bol u trbuhu, posebno u donjim partijama. Često je praćen mučninom, povraćanjem i štucanjem. Telesna temperatura je povišena (39°C i više), a puls ubrzan i filiforman. Teško opšte stanje je praćeno bolnim mikcijama i opstipacijom, mada se, ako je apsces lociran u Duglasovom prostoru, mogu videti i dijareje.

Suprapubični deo trbušnog zida je uzdignut, čvrst i napet, a pri disajnim pokretima se ne pomera. Difuzna osetljivost trbušnog zida govori da se proces proširio na gornji abdomen.

Diferencijalna dijagnoza i tečenje

U diferencijalnoj dijagnozi treba misliti na torkvaciju ovarijalnog tumora, inkarceraciju sub-seroznog mioma i postojanje retrouterusne hematokele. Od neginekoloških bolesti dolaze u obzir akutni apendicitis i perforacija crevnog divertikluma. Punkcija Duglasovog prostora je korisna u razrešavanju određenih dilema.

Treba zapamtiti da je lečenje akutnog pelveoperitonitisa ginekološkog porekla prven­stveno konzervativno, a difuznog peritonitisa isključivo operativno.

hronični pelveoperitonitis

Hronično zapaljenje nastaje uglavnom kao posledica nepotpuno lečenog akutnog zapaljenja, kada u maloj karlici zaostanu inkapsuhrani pato­loški eksudati. Iz ovih latentnih žarišta povremeno dolazi do razbuktavanja infekcije, koju prate simp­tomi akutnog zapaljenja. Hronični pelveoperitoni­tis rede nastaje iz aseptičnih stanja, kao na primer posle tubarnog abortusa, sa perirabarnim hemato-mom i retrouterusnom hematokelom, pri torkvaci-ji ovarijalnog tumora, inkarceraciji mioma, endometriozi i nepotpunoj peritonizaciji posle hirurških operacija, sa stvaranjem priraslica.

Simptomi i znaci

Pacijentkinje se žale na neprestane bolove u maloj karlici i krstima, kao i na neuredne i bolne menstruacije. Čest problem je dispareunija. Pri pre­gledu se u mnogih padjentkinja pronađe fiksirana retroverzija materice, koja bi samo delimično mogla da objasni bolne odnose. Jajnid su povećani, a sonografski pregled upućuje na njihovu policis-tičnu degeneradju, što je posledica nemogućnosti prskanja folikula. Zbog česte subokluzije jajovoda ove osbe su sklone nastanku ektopičnog gravidite-ta, dok obostrana okluzija uzrokuje neplodnost Otežana defekacija se takođe javlja kao problem.

Lečenje

Za razliku od akutnog pelveoperitonitisa, gde antibiotici poredstavljaju glavnu terapiju, u hroničnim stanjima su oni sekundama terapijska sredstva. Za smanjenje bolova se koriste analgetici. Može se pokušati sa nespecifičnom nadražajnom terapijom (polvflamin), posebno ako je neplodnost problem. Na kraju, u obzir dolazi i hirurgija.