Klamidija trahomatis u trudnoći

Genito-urinama infekcija hlamidijom tra­homatis je najčešća bakterijska, polno prenosiva bolest žena u reproduktivnom periodu i u trud­noći. Prevalencija u trudnoći zavisi od demograf­skih karakteristika i kreće se i do 25%, a prosečno iznosi 10%. Infekcija je skoro uvek ograničena na donji genitalni trakt i tipično se manifestuje purulentnim cervicitisom i uretritisom. Ona je međutim češće subklinička ili asimptomatska. Skrining u trudnoći je usmeren na visokorizičnu grupu – životna dob manja od 25 godina, više seksualnih partnera ili novi partner, druge polno prenosive bolesti i dr. Dijagnoza se postavlja metodom direktnih fluorescentnih antitela, a sve češće i PCR metodom. Infekcija se u trudnoći leči davanjem eritromicina ili amoksicilona u trajnju od 7 dana, ili jednokratnom dozom azitromicina.

Neželjeni efekti infekcije na ishod trudnoće nisu sa sigurnošću potvrđeni, mada se često spominju: pobačaj, preterminski porođaj i pre­vremena ruptura ovojaka. Moguće je da samo sveža infekcija, potvrđena prisustvom IgM antitela kod trudnice, može imati ove efekte. Veritikalna (intrapartalna) transmisija je česta (50%). Infekcija novorođenčeta se ispoljava kon- juktivitisom i pneumonijom. Hlamidijalni kon- juktivits se manifestuje kasnije nego gonoroični. Leči se eritromicinom.