Stafilokokne pneumonije

Stafilokoknu pneumoniju izaziva piogeni stafilokok (Staphyhcoccus pyogenes). Ona se u 30- 40 % slučajeva javlja u okviru postojećeg teškog oboljenja. Stafilokok izaziva oko 2% pneu­moniju stečenih van bolnice i oko 10-15% pneumonija stečenih u bolnici. Bolest je češća kod male dece i osoba u senijumu, osoba koje duže leže nepokretne u bolničkim uslovima, bolesnika kojima je rađena endotrahealna intubacija, kod imunosuprimiranih. obolelih od cistične fibroze, hroničnih granulomatoznih oboljenja, u toku sepse, bakterijskog endokarditisa, kod i.v. narko­mana itd.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog i rendgenografskog nalaza i nalaza patogenog stafilokoka u krvi (hemokultura), pleuralnom izlivu ili trahealnom aspiratu. Nalaz stafilokoka u ispljuvku nije dokaz eiiologije.

Rendgenografijom pluća vidi se bronhopneumonija. koja može biti apscedirajuća. a mogu se videti i bulozne promene, pneumatokele.

Čest je pleuralni izliv. Embolijska stafilokokna pneumonija izgleda kao razbacani infiltran koji imaju tendenciju kavitacija. Ovakav nalaz sugeriše endovaskularni izvor infekcije (endokarditis, septični tromboflebitis i si.).                                                                  

Kako se leči?

Najveći broj sojeva stafilokoka luči penicilinazu i rezistentan je na meticilin, tj. rezis­tentan je na sve beta laktamske antibiotike. Zbog toga se moraju lečiti penicilinaza rezistentnim penicilinima (oxaciliin ili naftalin 2.0 g Lv. na 4-6h), cefalosporinima (cephalothin ili ceraman­clóle 2.0 g i.v. na 4-6h, ili cefazolin i si), ili klindamicinom (600mg/ 6-h) na koji je rezistencija veoma retka. U slučaju da se dokaže meticilin rezistencija, daje se vankomicin (vancomycm 1.0 Lv. na 12 sati). Meticilin rezistentni sojevi se nalaze kod mnogihJbolničkih pneumonija.

Klinički odgovor na antibiotike je spor, a rekonvalescencija produžena.