Amebni apsces jetre (gnojno zapaljenje jetre uzrokovano amebom)

Histolitična ameba {Entamocba histolytica) je endemična u celom svem i procenjuje se da je njom inficirano 10% svetske populacije. Hronična crevna amebijaza se nalazi širom sveta, ali
hepatička amebijaza je bolest tropskih i suptropskih krajeva (Afrika, jugoistočna Azija, Centralna i Južna Amerika). Amebni apsces je najčešća ekstraintestinalna komplikacija amebijaze i nalazi se u 8,5% bolesnika. Može nastati i posle 30 godina od primarne infekcije. Infekcija jetre nastaje kada trofozoiti iz ascendentnog kolona portnim sistemom uđu u parenhim jetre. Destrukcija parenhima nastaje zbog ishemije i toksičnih produkata, oslobođenih iz liziranih neutrofila. Trofozoiti prelaze iz nekrotičnog tkiva na rub apscesa.

Retka je pojava da E. hystolitica prođe kroz sinusoide jetre u sistemsku cirkulaciju i izazove apsces pluća i mozga. 

Klinička slika

Bolesnici sa amebnim apscesom jeire imaju povišenu temperaturu  i bol u trbuhu. Za razliku od piogenog apscesa, imaju brži tok bolesti. Bolesnici su obično mlađi muškarci koji su boravi liu visoko endemičnim područjima.

Ako je zahvaćen perikard, bolesnik ima bol u grudima i čuje se perikardijalno trenje.

Dispneja (otežano disanje), kašalj i pleuralni bol mogu bili prisutni kod rupture apscesa u pleuralni prostor.

Iako se E. histolytica nalazi u kolonu, dijareja je retka i javlja se u manje od 30% bolesnika. Retko su prisutne žutica i osetljiva i uvećana jetra. Apsces je najčešće solitaran (jedan), pretežno u desnom režnju jetre.

Kako se postavlja dijagnoza?

Nivo transaminaza varira, kao i nivo bilirubina. Međutim, alkalna fosfataza u serumu je obično povišena, a nivo albumina snižen.

Leukocitoza, bez eozinofilije, je česta. Mogu biti prisutne ubrzana sedimentacija eritrocita i anemija.

Antitela na amebe se dokazu­ju serološkim testovima (ELISA, test indirektne hemaghyinacije, test imunofluorescencije) u više od 90% bolesnika. Serologija može biti negativna na početku bolesti. Antitela ostaju u cirkulaciji više godina posle akutne infekcije. Pregledom stolice retko se nađu ciste i vegetativne forme E.histolytke.

Scintigrafija jetre, ultrasonografija (US) i kompjuterizovana tomografija (CT) su važne dijagnos­tičke metode kod amebnog apscesa, ali ga nije uvek lako razlikovati od piogenog apscesa i cista jetre.

Kako se leči?

Amebicidna terapija je veoma efikasna i perkutana aspiracija, pod kontrolom ultrasonografije ili CT, i obično nije neophodna.

Drenaža apscesa putem katetera, pod kontrolom US-e ili CT, može se koristiti samo kada je serologija negativna.

Lek izbora je metronidazol 3×750 mg dnevno, u toku 10 dana. Može se primeniti peroralnim ili intravenskim putem.

Smrtnost u nekomplikovanih amebnih apscesa je manja od 1%, a povećava se ukoliko apsces ruprurira u peritoneum, pleuralni prostor ili perikard.