Erizipeloid

Erizipeloid je akutno uifektivno oboljenje, najčešće lokalizovano na prstima šake i dlanu, koje se sporo razvija.

Erizipeloid izaziva Eriyipelotriks ruziopatije (Erysipeiotrix rhusiopathine) koji je gram-pozitivni, nesporogeni, inkapsulirani, nepo­kretni, mikroaerofilni bacil, primarno saprofit. U prašini može da ostane infektivan više nedelja.

Erizipelotriks ruziopatije se nalazi u celom svetu u mrtvoj materiji biljnog i životinjskog porekla. On inficira životinje, najviše svinje. Na čoveka se prenosi direktnim kontak­tom. Prvenstveno obolevaju veterinari, mesari, osobe koje rade u klanici tij. spada u grupu profesionalnih oboijenja.

Bakterija ulazi u kožu kroz povrede i u dermu izaziva zapaljenjske promene koje se veoma sporo razvijaju. Ne zna se precizno šta se dešava kod ljudi, ali je kod svinja viđen trombozirajući vaskulitis arreriola đerma.

Kako se manifestuje erizipeloid?

Infekcija svinja se ispoljava kao akutna sepsa, akutna ili hronična urtikaria ili artritis. Svi ovi oblici mogu se ispoljhi i kod čoveka, ali ie najčešći lokalizovani kožni oblik, tzv. Rozenbahov erizipeloid,

Erizipeloid je laka infekcija kože koja počinje nakon ozlede, obično na prstu ruke ili na šaci. Nakon inkubacije od 1-4 dana javljaju se lagan bol, pečenje i svrab.

Zatim se stvara mala, grimizno-crvena, oštro ograničena, lagano uzdignuta mrlja, koja se širi na okolinu dok sredina bledi. Crvenilo i otok se šire, prst ili šaka otiču, a zglo­bovi se koče.

Ponekad se uočavaju regionalni limfadenitis i limfangitis. Nikada se ne vidi gnojenje.

Opšte stanje nije znatnije poremećeno, mogu da se jave lakša glavobolja ili osećaj bolesti, tempe­ratura je normalna ili neznatno povišena. Bolest traje 10-30 dana. Tokom bolesti obolela šaka ne može da se koristi.

Mnogo ređe bolest se ispoljava kao generalizovani osip, što odgovara urtikarijalnom obliku bolesti svinja.

U toku ovakve bolesti postoji znatno poremećeno opšte stanje. Retko može da dođe do bakterijemije, kada se javljaju artritični oblik bolesti ili bolest komplikovana endokarditisom.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza erizipeloida je klinička dijagnoza i obično nije teška. Etiološka dijagnoza podrazumeva dokazivanje bakterije u uzorku tkiva (uzetog sa ivice promene) ili hemokulrurom (izo­lacija i kultivisanje, PCR, što zahteva veliko isku­stvo). Za sada nema adekvatnih seroloških testova!

Komplikacije erizipeloida su retke, mada se mogu videti apsces mozga, optički neuritis, infarkt pluća, perikarditis, septični burzitis, osteonekroza i hronični artritis koji zahvata zglobove prstiju i šaka.

Lečenje

Lokalizovano oboljenje se samo od sebe završava i nije potrebno nikakvo specifično lečenje.

Bakterija je osetljiva na penicilin, streptomicin, cefalosporine, a rezistentna na vankomicih hloramfenikol, sulfonadmide, trimetoprim-sulfonietoksazol i aminoglikozide.

Bolesnike obolele od teške infekcije treba hospitalizovati i lečiti sa 12-20 000 000 penicilina G dnevno i.v., ili klindamicinom, ili fluorohinolonom,u slučaju alergije na penicilin. Ukoliko se postavi dijagnoza endokarditisa, terapiju treba sprovodni 4-6 nedelja.

Prevencija se svodi na lečenje inficiranih životinja i korišćenje mera lične zaštite (nošenje kecelja, rukavica, zaštita postojećih povreda).