Šta je trihineloza (trihinela spiralis)?

Trihinoza (trihineloza) je kozmopolitska zoonoza koju izaziva Trichinella spiralis. Klinička slika bolesti može biti raznovrsna, ali je u prvom planu pojava akutnog generalizovanog miozitisa (zapaljenje muskulature).

Prouzrokovač oboljenja je Trichinella spiralis. Parazit spada medu naj­manje crve, patogene za čoveka. Odrasla ženka duga je oko 3-4 mm a mužjak oko 1,5 mm. Za nji­hov razvoj nije potreban prelazni domaćin; istom domaćinu nalaze se i larve i odrasli oblici.

Ovo oboljenje je rašireno zemljama u kojima postoji običaj upotrebe mesa koje nije termički obrađeno (usoljeno, sušeno dimljeno), suhomesnatih i kobasičarskih proizvo­da itd. Naročito je često u zemljama istočne Evrope, u Rusiji i Severnoj Americi (Eskimi).

U našoj zemlji oboljenje se najčešće javlja tokom zimskih meseci, nakon klanja svinja i tzv. “svinjskih daća”. Viđaju se manje ili veće epidemi­je “porodičnog” ili “mesnog” karaktera. Od ove epizootije u našim predelima najčešće obolevaju domaće i divlje svinje, pacovi, psi, lisice, vidre i kune, a u hladnim oblas­tima foke, polarne lisice i medvedi. Svinja se zarazi proždirući inficirane pacove ili, hraneći se otpacima zaraženog svinjskog mesa. Bolest je zato retka u zemljama u kojima se svinje hrane korenastim krmivom (Francuska).

Klinička slika

Razvoj simptoma i znakova bolesti u potpunosti prati biološki ciklus T. spi­ralis u organizmu obolele osobe. Posle inkubacije koja traje 1-30 dana, u tipičnim slučajevima mogu se razlikovati tri faze bolesti:

1. Intestinalna (crevna) faza. Počinje 2-3 dana nakon upotrebe zaraženog mesa i posledica je prisustva odraslih parazita u sluznici tankog creva. Bolesnik se žali na mučninu, gađenje, osećaj nadutosti, ima umerene bolove u trbuhu, ponekad povraća ili ima učestale, kašaste ili tečne stolice. U mnogim slučajevima ova faza bolesti izostaje.

2.  Invazivna faza. Obeležena je pojavom tipičnih simptoma i znakova, u čijoj je osnovi toksično-alergijski sindrom, uzrokovan migraci­jom larvi i njihovim zadržavanjem u poprečno-prugastoj muskulaturi. Nastaje posle 7-15 dana latencije i traje 2-5 sedmica. Bolesnik se najpre žali na osećaj zategnutosti i bolove u mišićima, povišenu temperaturu (do 40 °C) koja traje više dana ili sedmica. Bolesnik se žali i na bolove u očnim jabučicama pri njihovim pokretima, koje zato izbegava (tzv. “ukočen pogled”), na bolove pri žvakanju (pseudotrizmus), gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta. Upečatljiva je pojava otoka lica, naročito očnih kapaka, praćena izra­zitim konjunktivitisom ili konjunktivalnim krva­renjima. Postoji jedar, tvrd i bolan otok muskulature ekstremiteta, koji ograničava njihovu pokretljivost.

U težim oblicima bolesti, kada su u većoj meri zahvaćeni dijafragma i interkostalni mišići, postoje znaci disfunkcije res­piratornog sistema (napadi dispneje ih astmatiformnog kašlja). Na koži se ponekad viđa makulopapulozni egzantem, praćen svrabom. Znaci nadražaja centralnog; nervnog sistema (glavobolja, nesanica, psihomotorni nemir, epileptiformni grčevi) viđaju se u najtežim oblici­ma oboljenja.

Najteže manifestacije u ovoj fazi bolesti su znaci akutne srčane insuficijencije: brzo zamara­nje, izrazita malaksalost, gušenje, palpitacije, naglo nastale kongestije pluća i jetre, otok potkolenica i dr. Ovo stanje ugrožava život obolelog a posledica je razvoja akutnog trihinoznog miokarditisa, koji je praćen odgovarajućim promenama u EKG-u.

U perifernoj krvoj slici izražena je leukocitoza, uz veoma upadljivu eozinofiliju.

3. Faza rekonvalescencije. Nastaje 1-2 meseca nakon infestacije, uz postepeno nestajanje simptoma i znakova prethodne faze. Odraz je procesa encistiranja larvi i taloženja soli u njihovim kapsulama. Može da traje više sed­mica ili meseci. Dugo nakon početka bolesti oboleli se žale na slabost ih ukočenost mišića, “reumatske” tegobe i si.

Dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike, leukocitarne formule, seroloških testova, histološkog pregleda mišića bolesnika i trihinoskopskog pregleda konzumiranog mesa.

U toku epidemija postavljanje dijagnoze nije teško, te se registruju i blagi slučajevi oboljenja.

Obrnuto, čak i tipični oblici bolesti, kada su spo­radični, pojedinačni ili prvi u epidemiji, teško se dijagnostikuju.

Parazitološki pregled stolice u intestinalnoj fazi oboljenja retko kada je uspešan. Takođe je teško naći larve T.spiralis u perifernoj krvi, cerebrospinalnoj tečnosti ili urinu. Lakše je otkrivanje larvi u uzorku inkriminisanog mesa (trihinoskopski pregled koji obavlja veterinar). Moguća je direktna identifikacija larvi u mišićnom tkivu bolesnika nakon biopsije m.tricepsa surae (m.gas­trocnemius).

Serološke reakcije (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne hemaglutinacije, Indirektni test antitela, reakcije mikroprecipitacije sa živim ili duboko smrznutim larva­ma, Latex-test, ELISA test) utvrđuju prisustvo antitela i pozitivne su od 3. sedmice bolesti. Veća specifičnost u serološkoj dijagnostici bolesti očekuje se od testova za dokazivanje cirkulišućih antigena T.spiralis (ELISA).

Hematološke promene (izrazita leukocitoza sa enormnom eozinofilijom) najupadljiviji su laboratorijski pokazatelji ove infestacije. Javljaju se obično u 2. sedmici bolesti..

Tokom trihinoze često se zapaža izrazita hipoproteinemija sa hipoalbuminemijom (sniženi proteini i albumini), uz kas­nije povećanje koncentracije gama globulina. Povećane su vrednosti imunoglobulina klase IgE. Kao posledica akutnog zapaljenja mišića, u seru­mu je povišena aktivnost enzima koji se oslobađaju iz oštećenih ćelija (kreatin-fosfokinaza – CK, LDH, aldolaza, transaminaze).

Od dijagnostičke pomoći je i izmenjen elektromiografski nalaz.

Pozna dijagnoza bolesti moguća je na osnovu rendgenskog nalaza kalcifikovanih cista u mišićnom tkivu.

U početnoj fazi treba misliti na infektivne gastroenieritise. U fazi migracije larvi bolest može da

liči na oboljenja vezivnog tkiva: akutnu reumatsku groznicu, dermatomiozitis, nodozni periarteritis i dr. Takođe treba isključiti grip, tuberkulozu, sepsu, trbušni tifus, pegavac, menin­gitis, tetanus, serumsku bolest, akutni glomerulonefritis, tokso-alergijski egzantem, leukemiju eozinofilnih granulocita, Hodgkinov limfom. bolesti izazvane drugim migrirajućim nematodama itd.

Lečenje

Efikasan lek za ovu bolest ne postoji. Srećom, u najvećem broju slučajeva ona je samoograničavajuća i povoljnog toka uz simptomatsko lečenje.

Kod bolova u mišićima dobro pomažu mirovanje u postelji i primena salicilata.

U suzbijanju alergijskih manifestacija korisni su antihistaminici. Kod najtežih oblika bolesti (znaci miokarditisa, lezije CNS-a i respiratorne musku­lature), lečenje se sprovodi i glikokortikoidima (prednizan 20-60 mg/dan tokom 3-4 dana, zatim se doza postepeno smanjuje i obustavlja nakon 10-14 dana). Glikokortikoidi pomažu svojim antiinflamatornim, antialergijskim i imunosupresivnim dejstvom.

Primena antihelmintika kod ove infestacije ima smisla u intestinalnom stadijumu, dok je nji­hovo dejstvo na mišićne larve vrlo nesigurno. Lek prvog izbora je albendazol (400 mg dnevno tokom 14 dana) a može se primeniti i mehendazol (20-50 mg/kg telesne težine na dan, tokom 14 dana).

Kako je veoma često izražena hipoproteine­mija, neophodna je nadoknada belančevina putem hiperproteinske ishrane. Tokom čitave bolesti valja sprovoditi adekvatnu negu bolesnika, a u fazi rekonvalescencije fizikalnu rehabilitaciju.

Najsigurnija mera zaštite je termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem), pri kojoj treba da se postigne tempe­ratura od najmanje 77 °C u toku 30 minuta u svim delovima mesa. Larve se mogu uništiti dubokim zamrzavanjem mesa na -15. °C tokom 21 dan, ili na -18 °C tokom 24 sata. Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere za uništavanje larvi T.spiralis. Najvažnija mera kolektivne prevencije je trihiinoskopski pregled mesa, koji sprovodi nadležni veterinarska služba. U suzbijanju trihinoze kod ljudi veliki značaj ima sprečavanje zaražavanja domaćih svinja {derati­zacija staja, tovilišta, klanica) i uklanjanje uginulih životinja van domašaja svinja i pacova. Svinje ne treba toviti sirovim, termički neobra­đenim otpacima i iznutricama jer mogu da sadrželarve T.spiralis.