Ujed zmije (poskoka, šarke)

Od približno 3500 poznatih vrsta zmija, samo je njih 10% otrovno za čoveka. Na našem pod­neblju značajne su dve otrovnice: šarka (Vipera berus) i poskok {Vipera ammodytes). Zmijski otrovi predstavljaju mešavinu više toksičnih pro­teina i enzima koji imaju raznovrstan i komplikovan mehanizam delovanja (neurotoksini, hemolizini, kardiotoksini, holinesteraze, fosfataze itd.). Pošto nije poznat lačan mehanizam delovanja, pretpostavlja se da zmijski otrovi načelno deluju neuro-, hemo-, kardio- i angiotoksično. Otrov poskoka, za razliku od šarke, sadrži neurotoksin, dok otrov šarke sadrži i činioce koji deluju na pro­ces koagulacije.

Na kliničku sliku i ishod trovanja utiču:  starost, veličina i zdravstveno stanje žrtve – deca su više ugrožena jer im biva ubrizgana srazmerno veća količina otrova;

♦    lokalizacija ujeda – ujed u ekstremitet ili masno tkivo je manje opasan od ujeda na telu, glavi, ili ubrizgavanja otrova direktno u krvni sud;

♦    vrsta i veličina zmije – veće zmije mogu ubriz­gati i veće količine otrova;

♦    broj i trajanje ujeda – pri prvom ujedu količina otrova je veća nego pri kasnijim, naročito ako ujed traje duže;

♦    prisustvo bakterija – anaerobne klice (klostridije) u usnoj duplji zmije ili na koži žrtve mogu olakšati nastanak teških infekcija u nekrotičnom tkivu;

♦    telesni napor (kretanje, trčanje) odmah nakon ujeda,. može pospešiti i ubrzati distribuciju otrova po organizmu;

♦    godišnje doba – otrov je najjači posle zimskog sna zmije.

Ujed šarke (Vipera berus). Ujed je veoma bolan a bolovi probadajući. Mesto ujeda otekne za nekoliko sati. Nastaje ognjište krvarenja prečnika nekoliko centimetara, koje se nepravilno širi u okolinu. Bolovi postepeno prelaze u svrab i sasvim prestaju posle 8-10 dana. U težim slučaje­vima nastaju povraćanje i kardiovaskularni kolaps. Smrtni ishod nastaje samo onda kada zmija ujedom povredi krvni sud.

Ujed poskoka (Vipera ammodytes). Nakon ne tako bolnog ujeda, vide se tragovi uboda zuba, udaljeni jedan od drugog oko 6 mm, koji obično krvare. Uskoro nastaju jači bolovi, povredeni deo tela postaje crven i otečen, dok su ostali regioni bledi. Često se vide ekhimoze na mestu ujeda i okolini. U težim slučajevima otiču regionalni limfni čvorovi a opšte stanje pacijenta se pogoršava. Nastaje stanje straha, puls je ubrzan, disanje pliće, ubrzano, sa naporom. Često nastaje kardiovaskularni kolaps. Nakon nekoliko sati, oko mesta ujeda se stvaraju crvenkastoljubičaste mrlje, zbog ekstravazacije krvi u okolno tkivo. Ta mesta mogu nekrotisati, čak dovesti i do gubitka zahvaćenog ekstremiteta. Ukoliko pri ujedu bude povredjen krvni sud i otrov ubrizgan direktno u cirkulaciju, smrt može brzo nastupiti zbog para­lize centra za disanje i/ili moždanog edema.

Terapija zmijskog ujeda. Najpre treba utvrditi da li je pacijent zaista ujeden. Nedostatak tragova ujeda, odsustvo lokalnih bolova i otoka posle 20 minuta, govore protiv ujeda zmije.

Pacijenta treba smiriti, postaviti ga u ležeći položaj, ujedeni ekstremitet imobilisati udlagom, kako bi se usporilo širenje toksina. Ujedenog što pre treba transportovati u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ako anatomski uslovi dozvoljavaju, potrebno je postaviti široku povesku nekoliko centimetara iznad ujeda, toliko čvrsto da se ispod nje još može podvući jedan prst. Ukoliko lokalni edem dovede do toga da je poveska pretesna, treba je popustiti i postaviti nešto proksimalnije. Kako nema dokaza da neposredna incizija i isisavanje rane poboljšavaju prognozu trovanja, a nose rizik sekundarne infekcije, povrede krvnih sudova, nerava i tetiva – ove mere se ne preporučuju. Takodje se više ne preporučuje lokalno stavljanje hladnih obloga jer to dovodi do ishemije i pospešuje dalju nekrozu tkiva.

Pacijenti kod kojih su ispoljeni samo lokalni simptomi, zahtevaju isključivo simptomatsko lečenje analgeticima, sedativima, kontrolom bilansa tečnosti i elektrolita. U bolničkim uslovima potrebno je kontrolisati krvnu sliku (naročito trombocite i eritrocite), urin, parcijalno tromboplastinsko vreme, fibrinogen, raspadne produkte fibrinogena, elektrolite, ureu i kreatinin u krvi. Svaka ujedena osoba treba da bude pod. nadzorom najmanje 12 časova.