Šta su komorske ekstrasistole (ventrikularne ekstrasistole)?
Srce normalno radi ujednačenim ritmom od 60-90 kontrakcija u minuti. Medjutim, nekada se dogodi da srčani mišić preskoči i ako ova pojava potiče iz srčanih komora, naziva se komorska ekstrasistola. To su preuranjene srčane kontrakcije i remete normalnu srčanu aktivnost. U pitanju su, dakle, poremećaji ritma, odnosno aritmije.
Komorske ekstrasisole nisu obavezan znak bolesti srca i često se javljaju i kod zdravih osoba, prilikom strasa, dugotrajne nesanice, upotrebe alkohola, kofeina, nekih lekova, narkotika…
Medjutim, neretko se dešava da komorska ekstrasistola ukazuje na ozbiljnije srčane bolesti kakve su loša prokrvljenost srca, infekcije srca (miokarditis), poremećaj sprovodjenja električnih imulsa u srcu, ali i na poremećaj elektrolitne ravnoteže, visok krvni pritisak (hipertenzija) i brojna druga stanja.
Statistički podaci pokazuju da je gotovo svaka osoba u toku života iskusila neki od simtoma koji nastaju zbog komorskih ekstrasistola. Pojedini autori navode da osobe muškog pola nešto češće imaju komorske ekstrasistole nego osobe ženskog pola. Takodje, komorske ekstrasistole se javljaju gotovo bilo kada tokom života, ali se njihovo javljanje povećava sa godinama.
Koji su simptomi i znaci komorskih ekstrasistola?
Komorske sktrasistole često ne izаzivаju simptome. Međutim, kada simptomi postoje, to su najčešće
- osećaj lupanja srca
- osećaj preskakanja srca
- osećaj propuštenih otkucaja i zastajkivanja srca
- osećaj treperenja srca i treperenja u grudima
- kada se javljaju veoma često, mogu da postoje dispneja (otežano disanje) i ortopneja (ubrzano disanje)
Retka su stanja kada komorske ekstrasistole prouzrokuju ozbiljnije simptome zbog poremećaja krvotoka, ali takva stanja se obavezno leče u bolničkim uslovima.
Kako se postavlja dijagnoza komorskih ekstrasistola?
Dijagnoza komorskih ekstrasistola se postavlja na osnovu anamneze sa objektivnim pregledom, a definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu EKG snimka srčane aktivnosti (elektrokardiogram), medjutim često se dešava da broj ovih preskakanja srca nije veliki i da se ne vidi na običnom snimku, pa je potrebno snimanje uz pomoć holtera EKG, koji snima srčanu sktivnost u toku 24h perioda.
Test opterećenja (ergometrija) koji se izvodi na pokretnoj traci, ili biciklu, može biti veoma efikasan za postavljanje uzroka nastanka komorskih ekstrasistola (nekada se javljaju samo prilikom fizičkih aktivnosti bez propratnih bolesti srca.
Dopunske analize (koronarna angiografija i kompleksnija snimanja) se rade ukoliko postoji ozbiljniji uzrok nastanka komorskih ekstrasistola.
Laboratorijska ispitivanja se rade kao rutinska paleta testova krvne slike i kompletne biohemije.
Kako se leče komorske ekstrasistole?
Većini ljudi koji imaju komorske ekstrsistole nije potrebаn tretmаn. Medjutim, ukoliko je njihova učestalost velika i izazivaju neke ozbiljnije simptome, mora se uključiti adekvatna terapija.
Promene u nаčinu životа (eliminisanje kofeina, duvana, alkohola i stresa, uz redovan i dovoljan san) uz lečenje osnovnih oboljenja i je veoma važno.
Betа blokаtori, koji se često koriste zа lečenje povišenog krvnog pritiskа i bolesti srcа mogu da suzbiju prerane kontrakcije. Ostаli lekovi, kаo što su blokаtori kаlcijumskih kаnаlа, ili аntiaritmici su često veoma efikasni.
Ukoliko je komorska ekstrasistola samo uzrok neke ozbiljnije srčane bolesti, lekar će indikovati odredjeno lečenje, a kod slabe prokrvljenosti srčanog mišića dolazi u obzir i stentovanje, ili kardiohirurška intervencija.
