Atrijalni septalni defekt  kod deteta, dece, postavljanje dijagnoze, lečenje, terapija

Atrijalrii septalni defekt predstavlja otvor na interatrijalnom septumu (IM) preko koga direktno komuniciraju leva i desna pretromora. Interatrijalni septum ima kompleksan embrionalni razvoj, pri čemu se defekt formira ili zbog izostanka rasta septma ili izražene reapsorbcije tkiva. Pored toga, kod oko 20 do 25% osoba ne dođe do srastanja listova septuma u fosi ovalis, tako da postoji minimalna interatrijalna komunikacija koju nazivamo otvoren foramen ovalae (foramen ovalae apertum).

Prema lokalizaciji defekti se klasifikuju na sledeće tipove:

1.  ASD tip sekundum, koii su najčešći, lokalizovani su u predelu fose ovalis
2.  ASD tip primum, lokalizovan u distalnom delu septuma, neposredno uz atrioventrikularne valvule. Ti defekti najčešće su deo kompIeksmje anomalije atrioventrikularnog kanala

ASD tip sinus venosus, lokalizovani u blizini utoka gornje šuplje vene i desne gornje plućne vene, često udruženi sa anomalnim utokom ili drenažom plućnih vena u donji kavalni tip, u blizini utoka donje šupIje vene

Kod velikih defekata je ključan problem volumen opterećenja desnog srca i pluća. Plućna hipertenzija se jako retko~razvija, posebno u detinjštvu.

Određen broj defekata u fosi ovalis se tokom života spontano zatvori u prvoj godini života. Komplikacije i simptomi se najčešće javljaju posle druge decenije života i relativno su česti, pre svega u vidu poremećaja srčanog” ritma i lošiie tolerancije nanora.

Dijagnostika

Dijagnoza ASD-a se najčešće postavlja na osnovu patološkog kliničkog nalaza na srcu, kao uzgredan nalaz. Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu ehokardiografskog nalaza srca.

Teleradiografija srca pokazuje uvećanje desne polovine srca.

Ehokardiografija je idealna dijagnostička metoda, koja daje jako veliki broj podataka, od morfologije do hemodinamike i funkcije srca. Najčešće je dovoljna da se postavi indikacija za lečenje, a ključna je i za izbor metode zatvaranja defekta.

Kateterizacija srca se danas retko koristi u dijagnostičke svrhe, sem za transkatetersko zatvaranje defekta.

Lečenje

Atrijalni septalni defekt treba zatvoriti, bez obzira na veličinu, a zbog mogućih kasnih komplikacija bolesti. Idealna metoda je nehirurško, transkatetersko zatvaranje različitim metodama je primenljiva kod defekata tipa sekundum, koji imaju dovoIjno velike tkivne rubove, sposobne da podrže zatvarač. Ukoliko je ta metođapri- menljiva, zatvaranje se preporučuje kod veće dece. Kod ostalih tipova defekata i jako velikih, nepovoljnih sekundum defekata, zatvaranje se radi hirurškim putem. Uspeh lečenja je izuzetno dobar.