Löfflerov sindrom (Syndroma Löffler)
Ovaj sindrom ispoljava se kao migrirajuća plućna infiltracija praćena eozinofilijom u perifernoj krvi i ispljuvku.
Nastanak Löfflerovog sindroma može da bude vezan za senzibilizaciju na razne činioce. Osim larvi A. lubricoidesa, i larve drugih parazita pominju se kao prouzrokovači (Strongyloides stercoralis, Necator americanus, Fasciola hepatica), zatim Entamoeba histolytica, više vrsta gljivica i, najzad, veći broj lekova. U velikom broju slučajeva uzročnik ostaje nepoznat. Promene u plućima odlikuje ispunjenost alveola eozinofilnim leukocitima i monocitima, a eozinofili infiltrišu i alveolne pregrade. U bronhiolama se stvaraju sluzni čepovi.
Koji su simptomi i znaci?
Postoje akutni i hronični oblik bolesti; klinička slika može biti različita – od blagih simptoma do teških promena koje ugrožavaju život bolesnika.
Akutni oblik nastaje naglo, s visokom temperaturom, drhtavicom i kašljem s iskašljavanjem male količine ispljuvka.
Iskašljavanje krvi je retko, mada je Loffler opisao hemoptizije kao sastavni deo sindroma.
Na koži se često javlja svrab s alergijskom ospom različitog izgleda.
Mogu se javiti i astmatične tegobe s napadima gušenja i nalazom zviždanja pri auskultaciji.
Rendgenski snimak pokazuje prozračne migrirajuće infiltrate u raznim delovima pluća. U perifernoj krvi i sputumu postoji izražena eozinofilija.
Hronični oblik sindroma češći je i nastaje posle ponavljanih akutnih epizoda.
Simptomi su manje izraženi, ali naleti bolesti traju duže i ponavljaju se. Recidivi su često praćeni i ponavljanjem urtikarije na koži. . Na rendgenskom snimku pluća uočavaju se gušće senke, koje ukazuju na fibrozne promene u plućima. U skladu s tim je i poremećaj plućne ventilacije restrikcijskog tipa.
Kako se postavlja dijagnoza?
Kada je uzročnik crevni parazit, od velike je važnosti podatak o tome u anamnezi, kao i pregled stolice. Jaja askarisa mogu se naći i u sputumu. U diferencijalnoj dijagnostici treba uzeti u obzir pneumoniju, tuberkulozu, sarkoidozu i limfoproliferativne bolesti.
Kako se leči?
Kada se otkrije uzrok, lečenje se usmerava prema etiologiji.
Na primer, u slučaju askarijaze, lekovi su mebendiazol 100 mg dva puta dnevno u toku 3 dana ili piperazin 75 mg/kg (maksimalno 3,5 g) u toku 2 dana.
Zatim se primenjuje simptomatska terapija, a u teškim kliničkim oblicima daju se i kortikosteroidi.
U akutnom obliku daje se prednisolon u dozi 60 mg dnevno oko 10 dana, a zatim se doza smanjuje na 20 mg dnevno još 2-3 sedmice. Kada postoje simptomi bronhijalne astme, dodaje se i bronhodilatacijska terapija.
