BSG vakcina

BCG-vakcinu su pronašli francuski nau­čnici Albert Calmette (1863-1933) i Cami­lle Guerin (1872-1961). U njihovu čast ona je nazvana inicijalima njihovih imena -Bacillus Calmette Guerin.

Eksperimentišući u periodu 1908-1921. više godina sa jednim sojem bovinog tipa bacila tuberkuloze, koji su gajili na krompirovom bujonu sa dodatkom glicerina i žuči i presađivali svake tri nedelje, odnosno 230 puta, dobili su apatogeni soj koji je sadržao antigena svojstva. Ovaj soj bacila pokazao se potpuno apatogen na životinjama, pa je 21. juna 1921. godine Will-Halle vakcinisao peroralnim putem novorođenče čija je tuber­kulozna majka umrla odmah po porođaju, a dete je ostalo da živi sa tuberkuloznom ba­bom. Kako je dete ostalo živo i normalno se razvijalo, u svetu je počela široko da se primenjuje BCG-vakcinacija.

Danas se BCG-vakcina proizvodi u spe­cijalnim, strogo namenskim i izolovanim laboratorijama. Sve loze BCG-vakcine po­tiču iz Pasterovog instituta u Parizu i iz Kopenhagena. Nacionalne laboratorije do­bijaju ovaj soj standardizovan, visoko kva­litetan, proveren, u suvom stanju.

Glavna odlika BCG-vakcine je ta da u njoj bude što više živih bacila, i da se u takvom živom stanju što duže održe. S obzi­rom na to da u gotovoj vakcini, ipak, iz dana u dan sve veći broj bacila propada, ova vak­cina se može upotrebiti u ograničeno vreme.

Dužina upotrebljivosti zavisi od broja živih bacila u njoj. U BCG-vakcini čuvanoj u tamnim bocama, na temperaturi od 2 do 4° C, u toku prvih sedam dana nalazi se potreban broj živih bacila, i preporučuje se njeno korišćenje, dok se tokom drugih sedam dana može koristiti samo ako je to neophodno, jer se broj živih bacila svede na najmanji broj.

Mehanizam delovanja BCG-vakcine

Skorašnje studije su pokazale da BCG- -vakcina ne može da spreči nastanak tuber­kuloznih žarišta, ali može da zaustavi širenje mikrobakterija u organizmu domaćina. To znači da BCG-vakcina ne sprečava invaziju tkiva bacilima tuberkuloze, ali zaštitu postiže najčešće aktivacijom alveolarnih makrofaga, posle koje sledi „otpuštanje” cikotina na mestu gde su lokalizovani.

Takode je utvr­đeno da je u diseminovanoj tuberkuloznoj infekciji dece vrlo nizak titar antimikobakterijskih antitela. Na osnovu iznetog može se zaključiti da zaštitni efekat BCG-vakcine zavisi od celularnih, pa čak i od humoralnih mehanizama.

Metode BCG-vakcine

Calmette-Guerinova metoda je najstarija metoda a danas je napuštena. Aplikuje se na novorođenčadi per os. Sveža vakcina za peroralnu primenu daje se kašičicom petog, sedmog i devetog dana po rođenju, jedan čas pre prvog podoja. Posle date vakcine dete treba da popije još 10-12 kašičica kamilice, kako bi se vakcina isprala iz usne duplje, čime se znatno smanjuje broj komplikacija na vratu. Naime, ako se data BCG-vakcina duže zadržava u usnoj i ždrelnoj šupljini, ona se može resorbovati i u ovim delovima, itako izazvati primarni kompleks nabukalnoj i ždrelnoj sluzokoži i regionalnim limfnim žlezdama vrata. Tako dolazi do limfadenitisa na vratu, a katkad i do fistuloznih kom­plikacija. Zbog nepreciznosti i komplikacija koje izaziva, ova metoda se danas ne primenjuje.

Heimbeck-Wallgrenova metoda se sa­stoji u intrakutanoj aplikaciji suspenzije BCG- -vakcine u određenoj dozi. Po preporuci au­tora, ovom metodom BCG-vakcina se može dati kako novorođenčadi, tako i ostaloj deci, omladini i odraslim ljudima. Striktno intradermalno (u kožu), što površnije ubri­zgava se 0,1 ml BCG-vakcine.

Računa se da u ovoj dozi vakcine ima oko 2-3 miliona bacila.

Tehnički, po ovoj metodi, vakcina se apli­kuje na dva različita mesta, u zavisnosti od toga da li se vakcinišu novorođenčad ili od- raslije osobe.

BCG-vakcina se aplikuje u levu podlak­ticu novorođenčadi, i to u gornju trećinu i na liniji između gornje i donje strane nad­laktice, tj. na mestu gde se daje Mantouxova proba.

Navedeno mesto aplikacije BCG-vakci­ne novorođenčadi preporučuje se zbog toga što je pravilno aplikovana BCG-vakcina naj­važniji tehnički postupak u BCG-vakcinaciji. Podlaktica novorođenčadi je najpristupačnije mesto, može lako i sigurno da se fiksira, i može da se, pod kontrolom oka, veoma lagano i najpovršnije, striktno intra­dermalno, aplikuje puna doza BCG-vakcine (0,05 ml). Najzad, pošto se BCG-vakcinacija završava lokalnim ožiljkom, može se lako kontrolisati njegova veličina, a sam ožiljak je trajan znak da je osoba primila BCG-vakcinu.

Sva ostala lica koja primaju vakcinu ka­snije, primaju je u rameni predeo, ili – pre­ciznije – u centralni predeo spoljnje projek­cije levog deltoidnog mišića.

Negre-Bretyova metoda je skarifikaciona. Na levoj podlaktici napravi se nekoliko uzdužnih i poprečnih zareza, a skarifikaciono mesto se pokrije, pošto se prethodno na kožu stavi nekoliko kapi suspenzije BCG-vakcine ili gaza natopljena suspenzijom BCG-vakcine, što treba duže vreme da odstoji. Lokalne patološke reak­cije su retke, a postižu se dobri rezultati u pogledu imunizacije.

Birkhang-Rosenthalova metoda je meto­da multipunkture, slična po načinu aplika­cije skarifikacionoj metodi. Izvodi se pomo­ću specijalnog instrumenta koji na jednoj pločici ima 40 kratkih šiljaka (iglica), koji­ma se izvrši površni ubod kože na levoj podlaktici.

Negativna strana ove metode je to što se mora čekati da se vakcina osuši na mestu primene, kao i što se nikada ne zna kolika je količina vakcine resorbovana.

Vakcinacija supkutanim putem – Weill- -Halleova i Turpinova danas je napuštena, s obzirom na veliki broj supkutanih (potkožnih) apscesa koje je izazivala.

Mada postoje i mnogobrojne druge me­tode, danas je metoda izbora intrakutana metoda, i sva dalja izlaganja odnosiće se na nju.

Normalne lokalne reakcije na mestu aplikacije

Kada se govori o lokalnoj postvakcinalnoj reakciji treba voditi računa o kvalitetu reakcije, vremenu njenog nastajanja i dužini njenog trajanja.

Makroskopski, kod normalne postvakcinalne reakcije, najpre nastaje postinjekciona papula (5-7 mm), koja iščezava za nekoliko sati. U prealergijskoj fazi od 2 do 3 nedelje nema nikakvih promena. Potom nastaje cr­venkasta induracija veličine 6-8 mm, koja traje mesec-dva. Može da dođe i do kolikvacije induracije sa razvojem ulceracije (3-10 mm), koja traje 2-8 nedelja, a potom nastaje krasta. Kad krasta zaraste, ostaje najpre svež, bledoružičast ožiljak, koji se zatim pretvara u stabilan beličast, lako uvučen oži­ljak ispod nivoa kože, veći od 3 mm (posle 6 meseci).

Ulceracije se retko jave, i veće su od 10 mm, a javljaju se kod 0,23-0,8% vakcinisanih.

Kvalitet lokalne reakcije zavisi od kvaliteta vakcine, doze vakcine, načina primene, in­dividualnih osobina organizma (stanje imunih mehanizama) i starosti vakcinisane osobe.

Normalna postvakcinalna reakcija u limfnim zlezdama

Normalna postvakcinalna reakcija u lim­fnim žlezdama izražava se nevelikim oto­kom (ali ne i razmekšanjem), zbog čega ne nastaju nikakve smetnje u blizini limfnih žlezda, zatim, izostankom svih opštih simp­toma, tako da se vakcinisane osobe osećaju sasvim dobro. Promene na udaljenim limfnim žlezdama smatraju se komplikacijama.

Kod većine ljudi otok regionalnih limfnih žlezda nestaje posle dva meseca, rede kra­jem prvog meseca, a najređe posle 6 meseci.

Komplikacije posle BCG-vakeine

Ako se naprave greške u vakcinaciji, kom­plikacije koje nastanu mogu biti lokalne, regionalne i udaljene.

Lokalne komplikacije. – Hladni apsces nastaje prilikom dubokog ubrizgavanja BCG-vakcine. Promene se javljaju 4-8 nedelja posle BCG-vakcinacije i traju 3 do 6 meseci. Javlja se kod 0,5 na hiljadu vakcinisanih osoba.

U lokalne komplikacije mogle bi se, u izvesnom smislu, ubrojati i sekundarne in­fekcije (strepto-stafilokokne infekcije), koje prate fazu ulceracije.

Vrlo retko se na dugotrajnu ulceraciju komplikovanu sekundarnim infekcijama nadovcže lupoidna reakcija okolnih delova ko­že oko ulceracije.

U lokalne reakcije može se uvrstiti i po­java keloidnih ožiljaka, koji se javljaju kod osoba koje keloidno reaguju na svaku dužu traumu kože.

Ovde spada i Kohov fenomen koji nastaje već posle 24-48 sati, i to u osoba kod kojih je tuberkulinska reakcija izostala, ili je bila pogrešno protumačena kao negativna.

Regionalne komplikacije odnose se na pojavu jače uve­ćanih, katkada kolikviranih i fistulizovanih, regionalnih limfnih žlezda.

Zapaljenje limfnih žlezda obično nastaje kada se BCG-vakcina aplikuje pogrešno, supkutano (potkožno), i u većoj dozi, jer se u tom sluča­ju bacili veoma brzo i lako, u većem broju, prenose do regionalnih limfnih žlezda.

Udaljene komplikacije mogu se javiti u pogrešno vakcinisanih reaktora na tuberkulin, usled spontane infekcije bacilima, a još češće kod osoba koje se nalaze u prealergijskoj fazi usled navedene spontane infe­kcije. To su erythema nodosum, besegit-perihilamo zapaljenje u plućima, BCG-osteitis – nastaje kasno, najčešće na rebrima i širi se hematogeno, opisan je u Švedskoj, Finskoj i Švajcarskoj, generalizovana diseminovana BCG- -infekcija- nastaje rano, prati je gnojni lim­fadenitis i recidivira. Klinički simptomi su: piodermije, osip, pneumonije, hepatolijenalni sindrom.

Zaštita od BCG-vakcinacije

Postoje podaci da vakčinacija BCG-om sprečava pojavu teških oblika tuberkuloze u detinjstvu. BCG je jedna od najstarijih i najmasovnije upotrebljavanih vakcina.

Infekcija mikobakterijama ili vakcinacija BCG-om rezultuju kožnom osetljivošću na tuberkulin. Tuberkulinski test se upotreblja­va za merenje BCG-vakcinom uspostavlje­nog zaštitnog imuniteta, ali nije potvrđeno da postvakcinalna tuberkulinska reakcija znači da je BCG-vakcinacija bila efektivna, pošto kasna hipersenzitivnost i zaštita nisu identični koncepti.

BCG-vakcinacija je indikovana kod sve dece različite starosti u zemljama gde postoji visok rizik od infekcije, zatim kod novo­rođenčadi i kod dece koja su eksponirana, ili gde postoji anamneza o porodičnoj tuber­kulozi.